Ко умјесто Радоњића? Човић на потезу...!

Председник Црвене звезде мтс, објективно, нема много проверених опција за новог шефа струке.

Кошарка 17.07.2017 | 21:45 Црвена звезда је од априла 2013. са Дејаном Радоњићем имала континуитет стручног рада какав се на Малом Калемегдану не памти деценијама, још од ере Ранка Жеравице почетком 80-их. Последица су били препознатљива игра, резултати, трофеји, сениорски репрезентативци, уносни трансфери у богате европске клубове, па и у НБА лигу...

И све то, на неки начин, није било довољно.

Званичним растанком у суботу увече стављена је тачка на једну епоху и црвено-бели сада улазе у турбулентан период, с обзиром на то да Небојша Човић паралелно треба да решавапроблем финансирања клуба (новац од продаје играча ће помоћи, али само донекле) и да пронађе новог тренера, који ће ублажити разочарање навијача Радоњићевим одласком и пригушити страх од губитка примата у региону, односно неконкурентног статуса у Евролиги.

Ко би, уопште, могао да буде тај човек, који ће преузети на себе вођење новог тима, у коме неће бити шесторице од досадашњих осам или девет ударних домаћих играча, кроз напорну сезону, огроман број тешких утакмица, далеких путовања?

Ко ће моћи да се бори са увек великим очекивањима јавности, ко ће умети да извуче максимум из играча и када (ако) буду касниле плате...

Посао првог тренера Звезде, учесника Евролиге, бруталног такмичења у коме неће бити слабог ривала, тражи комплетну личност. Знање, искуство, енергију, ауторитет, добру комуникацију. Што више тих елемената буде фалило, биће мањи и изгледи да предстојећа сезона буде успешна.

Под претпоставком да ће то бити тренер са српског говорног подручја, чини се да Човић има врло мало квалитетних, а доступних и колико-толико реалистичних опција.

То су Светислав Пешић, који је два пута већ био на кормилу црвено-белих, а за кога се незванично може чути да је негативно реаговао на прво "опипавање пулса" и Душко Ивановић. Када би могла да се избрише прошлост, свакако би у тој групи био и Душко Вујошевић.

Природно, таква имена имају и своју цену, а треба им и објаснити зашто је Радоњић отишао после свих остварених успеха и какве су им могућности за селекцију конкурентног тима.

Идеално решење био би неки од звездаша у најбољим тренерским годинама, као што су Саша Обрадовић или Александар Трифуновић, али они су чврсто везани за друге клубове. Зоран Лукић, као нешто слабија опција, такође је заузет.

После њих, на ред долазе тренери попут Владе Вукоичића, који је шеф омладинског погона Мега Бемакса и претпоставка је да му клуб не би стајао на путу евролигашког ангажмана, затим Михаило Увалин (у Евролиги 2013/14 водио пољски Стелмет), па и Јовица Антонић, такође бивши Звездин стратег, који одавно није самостално обављао посао клупског тренера, али који је као асистент селектора Александра Ђорђевића "омирисао барут" великих интернационалних такмичења и уживо погледао велики број утакмица скаутирајући кандидате за националне селекције.

Неискусни стручњаци које је Човић последњих година пратио у ФМП Железнику, попут Милана Гуровића или Душана Алимпијевића, у овом тренутку делују као "самоубилачка опција", која чак носи опасност да се упропасти каријера у повоју, као што се десило Миливоју Лазићу када је лета 2012. промовисан у Пешићевог наследника.

У кошаркашкој "чаршији", дан после Радоњићевог одласка, са највише страна се помиње управо Алимпијевићево име...

Извор: мондо.рс