142 године од Невесињске пушке

У Невесињу данас почиње дводневно обиљежавање 142 године од почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке".  Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић присуствоваће овом обиљежавању.

Република Српска 08.07.2017 | 08:53 Програм обиљежавања устанака "Невесињске пушке" почеће вечерас у 20.00 часова обраћањем званичника у сали Скупштине општине Невесиње и свечаном академијом од 20.15 часова.

Програм ће бити настављен сутра у 10.00 часова парастосом код спомен-обиљежја погинулим устаницима у селу Крекови и у 10.15 часова полагањем вијенаца на спомен-обиљежју.

Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, истакао је значај обиљежавања историјских догађаја "Невесињска пушка".

Он је рекао да су ти устанци били подигнути против турске владавине 1875. године и, фазно, кроз вријеме били у функцији најсвјетлијег циља сваког народа - слободе.

"Херцеговачки народ је, нажалост, био под османлијском владавином. Сељаци, ношени идејом слободе, стали су пред свој поробљени народ и почели да зиђу камење новог доба и слободе, што је од херцеговачког народа направило људе који имају снаге да се дигну против османлијске империје", рекао је Савановић.

"Друга невесињска пушка", додао је он, познатија као "Улошки устанак" десила се 1882. године и вођена је против доношења Војног закона о обавезном служењу војске, односно ратовању за цијелу Хабзбуршку монархију.

Наводећи да је "Трећа невесињска пушка" везана за Други свјетски рат, односно за звјерства НДХ чија је стратегија била убити, протјерати и покрстити српско становништво, Савановић је истакао да су то чињенице које се морају уврстити у уџбенике, јер су то биле тешке борбе коју су водили Срби за своју слободу.

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули. 

(Срна)