Чувари Бардаче сликари и еколози

Бројни сликари и еколози из Републике Српске и Србије већ тридесет и четири године у оквиру Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“ безуспјешно покушавају да својим радом и апелима скрену пажњу на перманентну девастацију и деградацију природног драгуља Српске, еко-система Бардача који је прије десет година уврштен и на рамсарску листу заштићених подручја у свијету.

Република Српска 25.06.2017 | 12:28 Без велике помпе и церемоније свечаног отварања, у овом природном амбијенту богатом флором и фауном , данас су се поново окупили сликари који ће на платно пренијети тренутно стање у резервату на тему „Чувари Бардаче“ и тако још једном дати свој допринос заштити овог природног амбијента.

Тринаест сликара из Републике Српске , Србије и Федерације БиХ, који су смјештени у објектима Природно-математичког факултета на Бардачи, до 2. Јула ствараће ликовна дјела по слободном избору. Њима ће се придружити и представници Центра за заштиту животне средине из Бањалуке, који ће, након отварања изложбе новонасталих радова, за „округлим столом“ говорити на исту тему, уз презентацију документарног филма „Ретроспектива уништавања Бардаче“. Једна од најстаријих колонија у БиХ, која је настала 1984. године, под називом „Медјународна ликовно-еколошка колонија „била јединствена по свом садржају.

Поред ликовног стваралаштва, имала је и еколошки, едукативни и хуманитарни карактер. Кроз ову колонију до сада је прошло око 400 академских сликара и студената ликовне умјетности са простора бише Југославије и иностранства, који су иза себе оставили близу хиљаду дјела, од којих је у фундусу општине Србац остало око 600 највриједнијих слика.



Остале слике дијељене су и „шаком и капом“ разним функционерима, институцијама, установама на реверс, али и спонзорима и донаторима како би се на тај начин обезбједила средства за организацију колоније. Иако се ради о умјетнинама велике вриједности , смјештене су у неусловном депоу Јавне установе Центар за културу и спорт Србац, јер ова културна установа није успјела обезбједити простор за Галерију због неразумјевања локалне власти, али и институција на републичком и државном нивоу.

То и не чуди, јер бардачка Колонија, иако најстарија и најзначајнија на просторима Републике Српске, није ушла ни у календар културних дешавања ресорног министарства , па је њено битисање ослоњено , углавном, на овдашње културне ентузјасте, донаторе, спонзоре и скромну помоћ локалне заједнице.

Сликари и еколози имаће и овога пута шта да кажу. Већина језера Рибњака остала је без воде, а умјесто рибе и ријетких птица мочварица (било их је некада 182 врсте), након приватизације служе за производњу кукуруза и других пољопривредне културе уз употребу великих количина хемијских средстава.

Нестали су стогодишњи храстови и станишта птица. Захтијеви да се Бардача врати у предјашње стање, остали су мртво слово на папиру, јер она као природни резерват није нашла мјесто ни у катастру заштичених подручја од републичког значаја.



У немаран однос према овом драгуљу природе, увјерили су се умјетници и еколози, који и даље настоје да одговорнима „отворе очи“ уз захтјев да се укључе у спречавање даљег уништавања Бардаче и њену ревитализацију.

У наредних осам дана, према ријечима директорке ЈУ Центар за културу и спорт у Српцу, Сандре Михољчић, радиће аликари: Војислав Танасијевић, Дјордје Секулић, Бојан Бан и Зоран Круљ (сви из Београда), затим Ружица Панић, која је замјенила Маријану Каралић, те бањалучани Здравко Круљ, Милош Вујић, Ранка Пеулић и Зорица Лујић, Емина Хаиџић из Бихаћа и Бојана Стојаковић из Добоја.

Очекује се да ће се сликарима на Бардачи наредних дана прикључити Борис Еремић и новосадски умјетник и један од утемиљивача ове колоније Рајко Петковић, који је родом из Српца.

У оквиру Колоније организоваће се и Школа сликања за талентоване ученике основних и средњих школа из Српца и сусједних општина, са којима ће радити један од академских сликара.

Предвидјено је да учесници колоније буду гости манастира Осовица, гдје ће умјетници сликати и један рад поклонити братству манастира. Сликари ће посјетити и Фабрику биодизела „Систем екологика“ у Ситнешима, у којој се производи алтернативно еко погонско гориво.

(БН телевизија/ С.К.)