Улога Кола у распаду СФРЈ?
Немачка је изгубила Хелмута Кола, политичара ''старе гарде'', оца немачког јединства после пада Берлинског зида.
Регион 17.06.2017 | 10:08Кол, рођен 1930. године у питомом Лудвигсхафену, који је са 17 година постао члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), на чијем челу је сада Меркелова, био је за Немце, како су га звали, и ''канцелар суперлатива''.
У срцима Немаца остаће упамћен као ''канцелар ујединитељ'' и државник хришћаншких вредности и политичког визионарства, а у сећању грађана бивше Југославије као шеф немачке владе која је прерано и пре других европских земаља признала независност Словеније и Хрватске.
Кол, ''канцелар-рекордер'' са шеснаестогодишњом владавином од 1982. до 1998. године и ''политички отац'' актуелног шефа немачке владе Ангеле Меркел, један је од најчешће помињаних немачких канцелара на просторима бивше Југославије...
И док су му Словенци и Хрвати исказивали захвалност, дотле су неки немачки интелектуалци говорили да ће историја једног дана, ипак, поставити питање о одговорности Колове владе због прераног признања за сукобе у Босни и наставак распада Југославије.
Колови савременици, међутим, то негирају, тврдећи да се Немачка придржавала европских одлука, а приче о преурањеном признању приписују немачкој левици, која је, кажу, осећала повезаност са Југославијом.
Пре одлуке о признању, Немачка се одлучно заузимала за опстанак Југославије, кажу Колови савременици и указују да је, 1991. године, када је постало јасно да Слободан Милошевић жели ''велику Србију'', на предлог Француске основана Бадинтерова комисија, а затим је Савет министара ЕУ најавио да ЕУ мора да покрене процес признавања, ако се у року од два месеца не пронађе мирно решење.
Тај рок истекао је почетком децембра 1991. године, а Немачка је на седници владе 19. децембра 1991. године, последњој у тој години, одлучила да ће признати Словенију и Хрватску 15. јануара 1992. године, подсећали су Колови сарадници, наглашавајући да се Кол тиме придржавао заједничке европске одлуке.
Он је свакако био политичар огромног искуства из ''златних'', али и лоших времена и државник који је регион бивше Југославије увек сматрао важним.
За Кола се каже да је имао праву меру и знао да пусти проблеме мало да ''одстоје'', пре него што ''нестану'', а када је реч о немачком уједињењу, најзначајенијем догађају новије европске политичке историје, ту је Колов осећај за немачки национални интерес и начин реализације, неоспоран. Сам Кол у сећањима на те дане говорио је да ''осећа захвалност и радост што је уопште могао то да доживи и у томе учествује'' и што је, ''а то се често заборавља, све постигнуто без проливања крви''.
У својој ЦДУ, Кол је имао критичаре, али и оне који су га ''ковали у звезде'', а међу онима који су га волели, били су, кажу аналитичари, и Руси, немачког порекла.
Колов пад започео је 1998. године у афери о донацијама његове ЦДУ, у којој Колова кривица није доказана, а Меркелова, која је важила за његову ''политичку ћерку'', прва се тада од њега, кажу савременици, хладнокрвно дистанцирала.
Сам Кол је, међутим, говорио да он никада није имао интерес за обрачун, а медији пишу да је између Меркелове и њега ''пут утабан''. Недавно је, међутим, у једној спорној књизи бивши Колов биограф новинар Хериберт Шван, написао да је Кол рекао како Меркелова нема појма и како није знала правилно ни да се служи ножем и виљушком, а ту се нашло и да је о Горбачову говорио као о пропалом председнику, а о бившем немачком шефу државе Кристијану Вулфу, као о нули и издајнику.
Осим финансијске афере у ЦДУ, Коловом паду допринео је и - евро.
Када су 2. маја 1998. године шефови држава и влада ЕУ, међу њима и Кол, донели одлуку о увођењу евра, њему је, изгледа, било јасно да је деловао против воље једног широког слоја Немаца, привукнутих на ''немачку марку'' и да га то може коштати бирачких гласова.Неколико месеци касније, у септембру исте године, Кол је изгубио савезне изборе од бившег канцелара Герхарда Шредера.
У време евра - и дужничке кризе, стизале су критике на Колов рачун и то од његових демохришћана који су говорили да су њему рокови, изгледа, били важнији од стабилности.
За његове политичке одлуке говорило се да почивају на фундаменту вредности, обележених оним што је преживео - ратом, али и успехом, одговорношћу, обновом и помирењем, социјалним категоријама..
Колова ''политичка домовина'' била је ЦДУ - партија, како се каже, слободе, немачког јединства и европске интеграције, а он се, у традицији првог првог посреатног канцелара Конрада Аденауера, у спољној политици залагао за даље повезивање Немачке са западом, а пријатељство са Америком сматрао делом немачког државног резона.
Када је, међутим, реч о унутрашњој политици, рецимо о односу према странцима у Немачкој, Кол је пре пар година, када је већ био далеко од политике, изазвао реакцију Турака, али и рођеног сина, када се сазнало да је у Бону 1982. године, у разговору са Тачеровом рекао да се Турци не интегришу добро и да у наредне четири године жели да преполови њихов број у Немачкој.
Колов син, Петер, привредник ожењен Туркињом, критиковао је свога оца због изјава од пре више деценија и рекао да и ЦДУ мора прихватити актуелну реалност да је Турска једна од најважнијих немачких партнера за будућност, а и његов други син, Вилхелм, имао је обрачуне са оцем.
Колова жена Ханелоре Кол извршила је 2001. године самоубиство, пошто је боловала од ретке болести - алергије на светлост и била присиљена да живи у мраку.
Кол је привукао пажњу Немаца када се пре неколико година оженио тридесетак и више година млађом Мајке Рихтер. Неупућени су се тада чудили, а упућени тврдили да другачије није ни могло бити и да би за старог конзервативца, какав је био Кол, свака друга опција, осим часне женидбе, била неприхватљива.
Колова женидба изазвала је, изгледа, несугласице у породици и синови, судећи према медијима, нису пуно држали до маћехе, о којој се писало као о чуварки Колових мисли и жени која говори уместо њега и склања с пута све оне који покушавају да му се приближе, а чак се постављало и питање да ли је старац-Кол затвореник сопствене супруге, чија је борба за његову политичку заоставштину већ позната.
Кол је последњих година једва могао да говори, тако да су медији писали о трагедији случаја да је човек, који је речима ковао историју, практично остао нем.
(Агенције)
Коментари / 19
Оставите коментарАнте
17.06.2017 08:34Никакву улогу није имао око распада самисмо се потукли сви у бивсој су хтјели доминацију над другим
ОДГОВОРИТЕннн
17.06.2017 10:16Није истина, свабе су подстакле распад Југославије и једва су доцекале да признају новонастале-неодрзиве дрзавице!
Јулио
17.06.2017 10:28У праву си Анте. Прица да су странци ти који су проузроковали рат и распад СФРЈ је за малу дјецу.
са
17.06.2017 10:46Хахаха а ми никад криви нисмо били. Јадни и увијек невини Балканци. Доста је висе да се тразе кривци у другима. Огледало само казе да смо зедни крви и јако деструктивни
ре
17.06.2017 14:20Свабе су за све криви.Уни су мутили и никада се Амери не би довукли на ове просторе да прво Свабе нису закухале.
Аутошовинизам
17.06.2017 14:36Ви који сте слијепи поред очију, који вјерујете пропаганди окупатора и који очигледно мрзите свој народ сте за жаљење.
роккy
17.06.2017 08:49Њемацка је битан политицки фактор на Балкану у задњих 120 година. Води политику за нестабилан Балкан и ствара себи повољно климу за јефтину сировину и радну снагу а са друге стране има трзисте отворено за своје производе. Назалост тако це и остати бар јос 100 година.
ОДГОВОРИТЕ@роккy
17.06.2017 09:15Њемачка зависи од Балкана колико и од лањског снијега. Такви идиоти попут тебе су по први пут у животу пробали чоколаду управо захваљујући парама које су зарађене у тој истој Њемачкој. Зна се одлично ко је растурио Југославију и ко је желио доминацију над свим народима, те теорије завјере остави за крсну славу и разглабај уз гусле и брљу...
ре
17.06.2017 14:24Ало,људи који знају ситуацију,тврде да Њемци овдје дудлају исту политику преко 300 година.И то никако не могу да разумију,да ниста не мијењају у тој политици.
Доће све на своје.
17.06.2017 08:56Треба сачакати још неко вријеме, мијања се лагано све. Добиће и Њемачка што је заслужила, то је сигурно.
ОДГОВОРИТЕПатриота
17.06.2017 09:33Отисао је један ПАС
РЕ Патриота
17.06.2017 11:24И други пас оде само из СЕВЕНИНГЕНА у Позаревац
Масло
17.06.2017 09:19Ма њемацко је то масло.Три рата су они изазвали да би газили по Србима.Неце то да се окане никако.Али добро.Није згазио ни Хитлер неце ни ови сада.Аааа знамо се мииии.Полако.два пута смо се дигли дицемо се и сада само муслуманима и Хрватима висе никад ми дрзаву правити нецемо.А себи цемо је направити.Сигурно.Јер ми смо једини на Балкану који и знамо ста јw дрзава.
ОДГОВОРИТЕХвала г.Кол
17.06.2017 10:17ЊЕМАЧКА ЈЕ ЧУДО У СВАКОМ ПОГЛЕДУ И ТАКО ЋЕ ОСТАТИ ЈОШ ВЕКОВИМА;ИМАМО ПУНО ТОГА УЧИТИ ОД ЊЕ АЛИ МИ СМО СТАРИ БАЛКАНЦИ НЕПОПРАВЉИВИ
ОДГОВОРИТЕАнте
17.06.2017 11:27Тако је требамо ми мијењати ми у својим лубеницама ствари па онда кукати на друге увијек су овдје говорили немогу ме мало платит колико могу мало радит
Кнежево
17.06.2017 10:27Ако су се већ мијешали у питање бивше YУ, то би требало од једног хришћанина да буде по правди и истини, како се већ покојни Кол приказивао, само западњацима и њиховој искрености најбоље је одговорио Патријарх Павле, немојте нам одмагати и одмах сте нам помогли
ОДГОВОРИТЕАмир
17.06.2017 10:45Сви су они погурали распад насе лијепе Југославије, добили смо ситне, биједне дрзаве које се једва одрзавају и које у свијету ниско котирају. Стета сто није остала бар у неком конфедералном облику, погледајте само поврсину, број становника, број фабрика итд
ОДГОВОРИТЕзнамо
17.06.2017 15:57Ми смо своје пропатили деведесетих...
ОДГОВОРИТЕСведска
18.06.2017 18:07Боље да стоји у наслову,улога САНУ,СПЦ,и других носиоца великосрпске идеје у распаду СФРЈ.
ОДГОВОРИТЕ