Убијени Грбић био свједок Суда БиХ

Овим текстом јавно свједочим да је убијени „Цуле“ Грбић био свједок Суда БиХ у поступку против криминалне организације Саше Милаковића, али и о спрези врха МУП РС са Милаковићима и организованим криминалом уопште. И питам се да ли министар Лукач гради сопствену нарко организацију?

Република Српска 14.06.2017 | 10:57 Као што сам најавио: овим текстом објелодањујем други дио своје изјаве из децембра прошле године, коју припадници МУП-а већ пола године скривају у ладицама, а посљедњих 15-ак дана то чини и сам министар Драган Лукач.

Конкретно, свједочио сам како од краја 2012. године пратим покушаје да се чланови породице Милаковић врате у БиХ-у (у бјекству од 2003.), те да су са тим проблемом упознати сви у врху наше полиције, од директора Дарка Ћулума, па наниже. Ако треба објелоданићу и доказе на којима то базирам.

Међутим, у својој изјави фокусирам се на повезаност бившег и садашњег начелника ПУ/ЦЈБ Приједор, Војислава Пелкића и Далибора Иванића, са Сашом Милаковићем. Управо због ове коруптивно-криминалне везе оба вајна начелника противправно на мјесту „возача-пратиоца“ држе Милаковићевог декларисаног сарадника полицајца Данка Карановића.

У даљем говорим како ми је од више различитих извора потврђена директна веза између министра Драгана Лукача и Саше Милаковића.



Сад, овакве везе објашњавају због чега МУП никада није иницирао поступак одузимања нелегално стечене имовине од породице Милаковић иако је Милорад Милаковић правоснажно пресуђен на девет година затвора (касније на волшебен начин отпутовао на „сахрану“ живе жене). У његовој пресуди стоји како је имовина стечена незаконитом/ропском експлоатацијом преко 245 жена у сврху проституције. Значи, постоји правни основ за одузимање позамашне имовине (хотел, куће и ино), али то МУП не занима. Видимо и зашто!

Данас је и његов син Саша Милаковић пресуђен на „смијешних“ 18 мјесеци. Годинама сам тврдио шта ће се овде догодити оваква правна манипулација, и на крају се то потврдило као тачно. Наиме, говорио сам како ће сад Саша Милаковић тврдити да је био тек припадник криминалне организације свог оца и по нагодби издејствовати мининалну казну, док његов брат и мајка неће ни одговарати.

Овај „правни хинџубис“ одвија се пред очима цијеле јавности и грађана ове државе. Свима је знано да је Саша Милаковић организовао криминалну организацију и њеме суверено управљао, док је његов отац био готово маргиналан члан. Но Тужилаштво и Суд БиХ су повјеровали у ову „бајку“ и Сашу пресудили на срамних 18 мјесеци затвора - зато што је у ропском односу држао 245 жена (доказано!) и присиљавао их на проституцију.



Да је то тако довољно је било остварити увид у изјаву убијеног Радована „Цуле“ Грбића дату Тужилаштву БиХ (међународном тужиоцу Џонатану Рателу). Управо је Грбић свједочио о структури и управљању криминалном организацијом, о злостављању жена, па све до „нечињења“ надлежних органа. Та изјава је онемогућавала обмањивање суда у погледу ко је управљао организацијом – Саша или Милорад. Управо та изјава је обезбјеђивала да Саша Милаковић, као организатор и вођа, мора добити већу казну од девет година затвора (колико је добио његов отац као члан).

Елем, да се Радован Грбић не би појавио на суду побринуо се опасан убојица који га је априла 2014. године покосио рафалом, а потом и „овјерио“. При том, није проблем само у свједочењу, него и у анимозитету између Грбића и Милаковића, гдје је „Цуле“ отворено пријетио да њима у Приједор нема повратка.

Данас више нема Грбића да „брани“ своју изјаву, ускоро можда неће бити ни мене, па су ми ова јавна свједочења једино шта ми је преостало. Зато ћу се осврнути на још један елемент моје изјаве. Наиме, како кажу расположиве информације кад је новембра 2013. формиран ЦЈБ Приједор тадашњи начелник Војислав Пеклић је са Милаковићима преговарао како да мене удаље из групе за сузбијање организованог криминала. Притом, Пелкић се није бавио "ситницом" попут чињенице да сам ја тренутно један од клучних свједока у овом поступку.



Није тајна да су моји докази, након што сам га ухапсио, Милораду Милаковићу „донијели“ деветогодишњу робију. Зна то одлично директор полиције Дарко Ћулум, баш као што зна и многе друге информације, које га чине потенцијалном метом!

Такође, није тајна ни да сам почетком 2013., кад је Милаковића хотелом и дискотеком управљао Мирослав „Џек“ Самарџија, доставио врху полиције информацију у каквој детаљно описујем непријмерено понашање полиције спрам овог легла криминала.

Конкретно сам образложио какав криминалац је „нови власник“ Самарџија, те да Милаковићи и даље ту држе дио капитала и посла. И шта се догодило? Припадници полиције који су обезбјеђивали објекат (за 100 марака за ноћ), баш као и њихови шефови из ВИП ложа (добијали по 500 марака за ноћ), разбјежали су се као мишеви, но, ништа преко тога. Нормално, чување објекта преузео је Милаковића „мазга“ Данко Карановић и 5-6 приједорских карикатурних инспектора.

Оно шта је овде кључно јесте да су десетине милиона марака од наркотика и криминала уопште у том објекту опране и враћене у легалне токове. Догодило се оно на шта сам указивао, шта сам покушавао да процесуирам. Но, да се то не би догодило Пелкић, Иванић и министар Лукач су ми уништили каријеру.

Елем, оно шта ми не могу одузети јесте моје знање и искуство. Док сам жив борићу се против спреге полиције и организованог криминала. Оно шта највише мрзим јесте криминализован полицајац, па био он овог тренутка министар, начелник или самопрозвани „пратилац“. То је мој животни мото и остајем му вијеран – док сам жив, па макар то било до сутра.

Дакле, овим текстом начинио сам један крупан корак раскринкавања спреге полиције и криминала, а то је тек „промил“ онога шта објективно знам. Док год нашом полицијом буду управљали криминалци попут Лукача, Пелкића и сличних рачунајте да ћу и ја писати овакве текстове.



За крај износим можда и најважнији моменат у овом тексту. Наиме, послије „Цулета“ Грбића, на идентичан начин и по свему судечи од стране истог лица, убијено је још неколико особа повезаних са нарко пословима. Са друге стране, освједочени криминалци попут Саше Милаковића враћају се у ову земљу.

Размишљам:

ДА ЛИ МИНИСТАР ДРАГАН ЛУКАЧ ГРАДИ СОПСТВЕНУ НАРКО ОРГАНИЗАЦИЈУ?

Према мојим, додуше још увијек непровјереним, процјенама ово ми опасно смрди на покушај министра да преузме нарко тржиште Републике Српске, или бар шире бањалучке регије (са приједорском). Онај ко сумња у овакву могућност доиста је наиван. Свака власт еx-Yу државица настоји успоставити контролу над нарко тржиштем и то је тако већ деценијама.

Уостало, нису бањалучки нарко-инспектори похапшени зато што је снимак једног од њих достављен СИПА (Горану Зупцу), па чак ни Одбору за безбједност НС РС, него зато што је процурио у јавност, па се морало пресијецати нешто шта је у МУП-у била „јавна тајна“, односно веза између инкримисаних инспектора и врха МУП-а. Баш као и то да су се „Лукачови специјалци“ бавили пљачкама, обезбјеђивањем објеката, рекетом и ино. Колико ја знам, а знам (!), нашем министру је „бело“ најдража „боја“...

БориславРадовановиц