Прича: Никад га нико стићи неће!
Жељко Обрадовић дошао синоћ до своје рекордне 9. титуле првака Европе. . .
Кошарка 22.05.2017 | 22:45
Обрадовић је остварио и четврту победу у исто толико сусрета са Олимпијакосом на Фајнал-фор турнирима.
"Јудо и Весели су вероватно били играчи који су направили разлику на паркету у нашу корист. Али, најважније је да је тим одиграо одлично и донео резултат. Много хвала навијачима који су нас сјајно бордили не само у финалу него током целе сезоне", рекао је Обрадовић после утакмице.
Током 13 година на клупи Панатинаикоса, великог ривала црвених из Пиреја, српски тнер је освојио пет титула у Евролиги, али се Пирејцима за све те године, само једном састао на фајнал фору. То је било у полуфиналу Евролиге у Берлину 2009. године када је Панатинаикос победио са 84:82.
Прву победу Обрадовић је остварио са Хувентудом 1994. године у Тел Авиву, када је шпанска екипа победила са 59:57. Олимпијакос је утада поражен у финалу, а по њих ће и наредне године бити кобан шпански клуб, Реал Мадрид и исти тренер – Жељко Обрадовић.
Реал је у финалу 1995. године у Сарагоси победио са 73:61, а Оли се вратио у Грчку поражен. Сачекаће Атињани до 1997. године на европску титулу до које их је водио Душан Ивковић, а након пораза у Берлину, поново је Ивковић водио црвено беле до трофеја у Евролиги 2012. године.
Обрадовићев низ није успео да оконча ни Јанис Сферопулос.
Жељко Обрадовић - девет титула првака Европе. Реал Мадрид - девет титула првака Европе (једну му је донео управо Жоц - 1995. године). Човек у поређењу с највећим светским клубом. Наспрам институције. Резултат је нерешен! Толико је велики Жељко Обрадовић.
Све је почело 1992. године тројком Александра Ђорђевића у последњој секунди за Партизанову европску круну. У Истанбулу. Можемо рећи да је Жељко 25 година касније затворио круг освојивши девету титулу управо у Истанбулу. ДЕВЕТУ. Многи нису погледали на телевизији толико финала, а Жељко их је освојио у том броју.
После Партизана био је шампион 1994. године са Хувентудом, потом Реал Мадридом 1995, а онда је од 2000. године уследила ера у Панатинаикосу од 13 година за које време је освојио пет титула Евролиге (2000, 2002, 2007, 2009, 2011). Ту је стекао статус иконе.
До прве следеће титуле морао је да чека шест година. И дочекао је у Фенербахчеу, иако су многи посумњали да му је нестало магичног праха у десном џепу. Преузео је Фенер 2013. године. Дошао је да буде вођа пројекта, добио је велики новац и поверење, па је у том алхемичарском процесу недостајао само један састојак - време. Када је овај последњи елемент дошао на своје, епилог је био неминован.
А, објективно, није баш средином ове сезоне деловало да ће бити тако. Када се Фенербахче мучио у лигашком делу такмичења, када је губио мечеве у последњим секундама, када је губио чак и утакмице у домаћем - турском - шампионату, неки су заборавили какав чаробњак седи на клупи Фенера.
Пред меч са Панатинаикосом у плеј-офу многи су Зеленима чак давали предност пред четвртфиналне окршаје, али то је био само обичан превид. Превид, али онај који се тешко прашта. Никада се не сме заборавити фактор Обрадовић.
Како је могуће да увек тако добро темпира форму?
"Волео бих да неко објасни те ствари, а-ха-ха. Драго ми је што смо били здрави, добро смо тренирали. Краћи тренинг, али већи интезитет што је добро за овај део сезоне. Играли смо изузетно добро против Реала у полуфиналу, и у финалу исто, осим мало слабије друге четвртине. Осим тога, све је било добро", рекао је Обрадовић после меча за Спорт клуб.
Прокоментарисао је и чињеницу да је дошао до рекордне девете титуле првака Европе као тренер. Само је учврстио своје место на трону стратега Старог континента.
"Вероватно је важније што је Фенербахчеу прва, него мени девета. Сви су у клубу радили да се играчи осећају добро. Председник нас је све окупио, да није њега било, ово све се не би догодило. Познато је да Фенербахче има огромну армију навијача. Желим да захвалим свима на успеху. Изузетан осећај. Знам како ће ово да се пренесе на улице Истанбула и да ће људи бити срећни”, рекао је Обрадовић после финалне утакмице.
Када се мало погледа редослед најтрофејнијих европских стручњака у историји Евролиге, заиста делује да ће га тешко неко скорије стићи. Или икада стићи. Од активних тренера најбљижи му је Еторе Месина који је оријентисан на НБА лигу, он има четири освојене Евролиге, док сви остали нису ни близу.
Рецимо - Димитрис Итудис, Дејвид Блат, Јоргос Барцокас, Пабло Ласо и Ћави Пасквал су на једној освојеној титули првака Старог континента.
Обрадовић је светлосним годинама испред свих тренера у историји Европе. Доктор. Мајстор свог заната. Велемајстор.
"Следеће године је Фајнал фор у мојој земљи. У Србији. И у мом граду, Београду. Потрудићу се да припремим све да будемо на Фајнал фору у Београду". Не сумњамо...
Кошарка је његова игра. Он припада кошарци. Један је Жељко Обрадовић.
ЛИСТА ТРЕНЕРА СА НАЈВИШЕ ОСВОЈЕНИХ ЕВРОЛИГА:
1. Жељко Обрадовић - 9 (1992, 1994, 1995, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2017)
2. Александар Гомељски - 4 (1958, 1959, 1960, 1971
3. Педро Ферандиз - 4 (1965, 1967, 1968, 1974)
4. Божидар Маљковић - 4 (1989, 1990, 1993, 1996)
5. Еторе Месина - 4 (1998, 2001, 2006, 2008)
6. Александар Аца Николић - 3 (1970, 1972, 1973)
7. Пини Гершон - 3 (2001 ФИБА СупроЛеагуе, 2004, 2005)
8. Душан Ивковић - 2 (1997, 2012)
9. Јевгениј Алексејев - 2 (1961, 1963)
10. Сандро Гамба - 2 (1975, 1976)
...
Жељко Павличевић - 2 (1986, 1991)
Богдан Тањевић - 1 (1979)
Мирко Новосел - 1 (1985)
Светислав Пешић - 1 (2003)
...
Ћави Пасквал - 1 (2010)
Јоргос Барцокас - 1 (2013)
Дејвид Блат - 1 (2014)
Пабло Ласо - 1 (2015)
Димитрис Итудис - 1 (2016)
Извор: моззартспорт/Б92
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар