Брани Владу РС, питања заобилази

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија синоћ је, грчевито и неаргументовано бранећи Владу од опозиције, пропустио у сат времена телевизијске емисије да одговори на сва кључна питања која смо навели у образложењу за изгласавање неповјерења Влади.

Република Српска 22.05.2017 | 15:18 Министар финансија није негирао:

- да су пропале три банке у РС у којима је изгубљено 400 милиона КМ народних новаца (јавних институција, јавних предузећа и ИРБРС);

- да је дуг здравствених установа по основу пореза, доприноса и кредитних задужења преко пола милијарде КМ (513 милиона на крају 2015. године);

- да су пензије најниже у региону, ниже у односу и на Федерацију БиХ;

- да имамо мањи број радника у односу на број пензионера;

- да је БДП по глави становника нижи за 7,3% у односу на Федерацију БиХ на крају 2015. године;

- да 64% радника ради за плату испод просјечне плате;

- да је покривеност потрошачке корпе просјечном платом нања данас него 2007. године, те да двије просјечне плате не могу покрити синдикалну потрошачку корпу;

- да је јавни дуг по глави становника виши у односу на Федерацију за 52% на крају 2015. године;

- ако сервисирамо више дуга него што се додатно задужујемо што је навео министар, питамо га онда како је могуће да укупан јавни дуг РС из године у годину константно расте, и да ли је тачно да је од 2008. године до краја 2016. године порастао за 77%;

Једина замјерка коју је министар изнио јесте да су у нашем Образложењу у великој мјери кориштени извјештаји „једне институције Владе“. Ради појашњења - јесте, кориштени су подаци и извјештаји Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, што смо у документу прецизно и навели.

И није опозиција крива што су извјештаји званичне институције довољни да се покрене иницијатива за изгласавање неповјерења Влади.

Такође, као што струја никако не може да буде јефтинија за 113 одсто, како је рекла премијерка, тако ни плате не могу да расту „од 2005. године ПО СТОПИ од 68 %“. Просјечна плата је могла, евентуално, да порасте ЗА 68 одсто, што, опет, уз бржи раст трошкова живота, у истом периоду, не значи ништа.

Апелујемо да министар финансија, ако је могуће, Владу брани аргументима, као и да, кад већ премијерка томе ништа не зна, бар он припази на основе економског рјечника с обзиром на то да је, како тврде – економиста.

Економски савјет ПДП-а