Пчеларство у све тежем положају

Постављање кошница са пчелама на кровове објеката по великим градовима постаје светски тренд, док у Републици Српској пчеларству прети нестанак.

Република Српска 21.05.2017 | 21:03 Док се у свету урбано пчеларство развија како због економске али и еколошке користи које дају пчеле, у  Савезу пчелара РС упозоравају да су претходне две сезоне за домаће пчеларе биле катастрофалне, а многи пчелињаци су потпуно уништени због лоших временских прилика.

"Пчеле су ушле неспремне у зиму која је била дугачка хладна, а процене су да су страдања пчела износила до 70 одсто", каже Дамир Барашин, секретар Савеза.

Ова година је такође почела лоше јер су прве паше за пчеле - багрем и багремац смрзли. Упркос лошим условима и потешкоћима са којима се сусрећу пчелари, цене меда ће остати непромењене - од 15 до 18 КМ по килограму. Осим што им временске прилике нису наклоњене, пчелари се жале и на слабу подршку од државе.

"Просечан пчелар са 50 кошница од државе добије 250 КМ подстицаја за годину дана, ако их и добије на време",  каже Барашин.

С друге стране пчелари да би се бавили овим послом морају да региструју комерцијално пољопривредно газдинство и плаћају све обавезе као и велика пољопривредна газдинства.

"Нажалост код нас није препознат потецијал у производњи меда, као у Хрватској или Србији која пласира свој мед на страна тржишта, док се ми боримо да опстанемо на домаћем тржишту, а врло мало извозимо  мед", наводи Барашин. Због свих ових проблема далеко смо од урбаног пчеларства.



"Код нас се прво мора омогућити опстанак пчелара па мењати регулатива да би довели кошнице у град, јер је регулисано да кошнице не могу да буду лоциране на мање  300 метара од туристичких објеката", каже Барашин.

У РС има регистрованих око 3.000 пчелињака, односно око 153.00 кошница, чији број стагнира, а претпоствака је да ће се због све тежег положаја број пчелињака смањити.

Нелојалну конкуренцију домаћим пчеларима представља увоз великих колична меда из иностранства сумњивог квалитета.

Обрад Нинковић, дугогодишњи пчелар из Требиња каже да  је пчеларство у Херцеговини породична традиција.

"Имамо незагађену природу јер наше пчеле узимају нектар углавном са дивље паше коју чини лековито биље,  због чега је наш мед квалитетан. Пчеларство јесте ризична грана која зависи од временских прилика, али ако и сваке четврте године имамо добар принос меда, то се исплати", каже Нинковић. Он наглашава да држава треба да подстиче пчеларство како због економске, тако и због еколошке користи јер је значај пчела у опрашивању биљака немерљив.



"Аустроугари су на пример за време владавине на нашим просторима пчеларе ослобађале од служења војног рока и пореза, јер су били свесни значаја  ове привредне гране", наводи Нинковић.

Из буџета 400.000 КМ

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да  за пчеларство годишње издвајају 400.000 КМ.

"Обезбеђујемо и саветодавну подшку,  обуке пчелара и промовисање улоге и значаја пчела у друштву не само у производњи меда и пчелињих производа, већ и значаја пчела као опрашивача у биљној производњи", кажу у Министарству. Додају да су радили на подизању свести становништва о значају пчеле посебно међу децом предшколског и школског узраста.

(ЕуроБлиц)