Анализа: Новакова одлука је разумљива, али...

Као гром из ведра неба – тако би могла да се дефинише одлука Новака Ђоковића да прекине сарадњу са целокупин стручним штабом.

Тенис 05.05.2017 | 18:40 Ђоковић је саопштио да се договорио са тренером Маријаном Вајдом, кондиционим тренером Гебхартом Фил Гричем и физиотерапеутом Миљаном Амановићем да закључно са Мастерс турниром у Монте Карлу окончају вишегодишњу сарадњу.

За разлику од раскида са Борисом Бекером, о којем се спекулисало неколико дана и који је могао да се претпостави, Новаково саопшење у петак у подне нико није очекивао.

"Бескрајно хвала Марјану, Џиџију и Миљану, на деценији пријатељства, пожртвованости, професионализму и посвећености мојим циљевима у каријери. Без њихове подршке не бих остварио овако велике резултате у тенису. Свестан сам да су живели за мене и да су све подређивали мојим успесима и остварењу мојих снова. Били су моја снага и давали су ми увек ветар у леђа. Није ово била лака одлука, али заједно смо осетили да нам је потребна промена. Веома сам захвалан и поносан на наш однос и нераскидиву везу коју смо изградили током година, засновану на љубави, поштовању и разумевању. Они су моја породица и то се никад неће променити", наводи се у саопштењу српског тенисера.

Словачки тренер почео је сарадњу са Ђоковићем 2006. и био најзаслужнији што у следећих 10 година Новак постао један од најбољих тенисера у историји. Освојио је 67 титула, од којих је 12 на Гренд слемовима и постао први човек у Опен ери који је у истом тренутку био власник свих пехара са четири највећа турнира.

Такође, држи чело са 30 освојених Мастерс 1.000 трофеја, једним више од Рафаела Надала, а укупно је на првом месту АТП листе провео 223 недеље, по чему је на петој позицији свих времена. Миљан Амановић му је дугогодишњи пријатељ и кум, човек ‘иза кулиса’ који је најзаслужнији за савршен опоравак Ђоковића, док је Фил Грич 2009. прикључен тиму.

Аустријанац је тада 21-годишњаку из Београда показао нови начин физичке припреме који му је помогао да очврсне, јер је претходно неколико пута морао да предаје велике мечеве. Усмерио га је ка природи, показивао му море и планине, наговарао га на вожње бициклом и кајаком и то је Ђоковић изузетно прихватио. Радом у природи се враћа много више енергије у тело и ум, због чега је током прве половине ове деценије био неприкосновен на физичком плану.

Зато се сада и поставља питање – шта је разлог овакве одлуке?

Већ у неколико уводних реченица саопштења било је јасно да је дошло до неке врсте засићења међу члановима тима. Оно не мора да буде нужно у негативном контексту, али утиче на свакодневни рад и остваривање задатака на микроплану.

Сви они су били посвећени једном циљу, а то је успех другог човека. Годинама су са њим путовали, жртвовали се и помагали му у професионалној каријери – Новак је то најбоље описао речима да су живели за њега.

Освајање Ролан Гароса прошле сезоне означио је крај једне и почетак нове ере светског тениса. Ђоковић је освојио све што се могло освојити и требало је пронаћи нову мотивацију. У томе, за сада, није успео, па се након веома лошег почетка сезоне, одлучио за шок терапију.

Она прва, када је раскинута сарадња са Борисом Бекером, није донела жељене резултате – у Дохи јесте освојио титулу, али су потом уследила разочарања на Аустралијан опену, Акапулку, Индијан Велсу, Мајамију и Монте Карлу.

"Осећам да је ово ново поглавље у мом животу. Моја каријера је увек ишла узлазном путањом, а сада доживљавам како је то када вас пут одведе у другом правцу. Желим да пронађем начин да се вратим на сам врх јачи и отпорнији него пре. Веома сам уверен да ћу у томе успети, иако је реч о процесу који не може да се деси преко ноћи".

Са 29 година се нашао у ситуацији у којој дуго није био, каријера иде силазном путањом, а сигурно је да има још много тога да пружи. Јасно је било да је потребна свежа крв и неко ко ће имати довољно знања, воље и ауторитета да га врати на прави пут.

Томе сведочи и најава да неће исхитрено доносити одлуке о новим члановима стручног штаба.

"Потребно и време да пронађем праву особу у тиму са којом ћу моћи да се повежем на професионалном нивоу. Толико сам дуго у тенису да могу самостално да спроводим дневне рутине и не желим да журим са одлукама".

И ту долазимо до друге стране медаље, а то је тренутак у којем је направљен радикални рез.

Новак није први нити последњи тенисер који ће на турнире ићи без тренера, али је карактерно много другачији од оних који су то чинили у прошлости. Иако се бави индивидуалним спортом, боље се осећа у друштву и играч је који црпи снагу и инспирацију из свог тима.

Њега не чине само Вајда, Амановић и Фил Грич, већ и бројни чланови породице који су му били ослонац током читаве професионалне каријере.

У саопштењу је наведено да се квартет договорио да сарадњу прекине после Монте Карла и Ђоковић је имао три недеље да се навикне на нову ситуацију. Проблем је што у том периоду није одиграо ниједан меч, већ је лоптицу ударао само на тренингу.

Разлика коју доноси притисак када је противник са друге стране мреже је немерљив, а ту су и оне "ситнице које живот значе" – од већ устаљених Миљанових масажа и истезања, преко тачног дозирања различитих тениских сегмената, па све до обичног дружења и онога што се догађа ван терена.

Као потенцијална решења назиру се Штефан Дил из Немачке (сарађује са Дејвис куп репрезентацијом Србије), али и Лукас Бенето који је био у тиму крајем прошле и почетком ове сезоне.

Ролан Гарос, други Гренд слем, чека иза угла, а пре тога су на програму Мастерси у Мадриду и Риму – турнири на којима брани велики број бодова. Они ће бити прави тест за исправност одлуке јер, током тешких тренутака у мечевима, али и између њих, није увек довољно добити поглед подршке супруге, родитеља или браће.

Турнир у Паризу почиње за двадесетак дана, Новак ће се вратити на место успеха, овога пута без људи који су му у томе помогли.

Чињеница је и да вероватно не постоји добар тренутак за овакву одлуку, а иако је у новинарству то потпуно погрешно рећи, овога пута ће стварно само време показати да ли је Ђоковић био у праву.



Извор: Б92