Милионски износи за "ствараоце"

Приједлог посланика првог сазива Скупштине Републике Српске да им се исплате ратне накнаде борци и опозиција сматрају срамним.

Република Српска 02.05.2017 | 08:36 Асоцијација "Ствараоци Републике Српске" затражила је средином априла од Народне скупштине Републике Српске и предсједника Републике Српске Милорада Додика да регулишу статус посланика првог сазива парламента Републике Српске.

"Тражимо да будемо једнаки са садашњим посланицима. Не тражимо привилегије, ни помоћ. Не требају нам државне пензије, не бисмо их ни примили", рекао је један од “стваралаца” Драган Мићић.

Према његовом мишљењу, најбоље би било да се посланици, као "ствараоци Републике Српске", нађу у Закону о борцима Републике Српске. То би значило да се, за почетак, посланицима првог сазива исплате накнаде за петогодишњи рад које - истичу "ствараоци" - не би биле веће од тренутних плата посланика. Ријеч је о периоду од 24. октобра 1991. до 19. октобра 1996. године, када је дјеловао први сазив Скупштине Републике Српске.

Из Асоцијације нису јасно навели колико би износиле њихове плате. Од 83 посланика у Скупштини, 26 више није међу живима. Осталих 57 може да очекује између 1.650 и 3.500 конвертибилних марака, колико износе најнижа и највиша плата народних посланика у Републици Српској, што би на петогодишњем нивоу значило између 5.643.000 и 9.570.000 КМ.

Некоме фотеља, некоме ров

Приједлог посланика првог сазива, односно "стваралаца", нема подршку ни Борачке организације Републике Српске. Миломир Савчић, предсједник БОРС-а, тврди да ће и борци тражити своје одштете, без обзира што их је много више, уколико их добију посланици Народне скупштине Републике Српске.

Здравко Крсмановић, потпредсједник Народне демократске партије и посланик у Народној скупштини Републике Српске, такође не подржава иницијативу "стваралаца". Према његовом мишљењу, посланици који су били у првом сазиву већ су тада били привилеговани - будући да нису учествовали у рату и директним борбама - па немају морално право опет тражити привилегије.

"У рату је основно занимање свих нас било ратник, а не посланик. Они који су тада сједили у Народној скупштини, у фотељама, на топлом и сигурном, данас немају право да траже било какве надокнаде. Па ни право да се ставе у исти ранг са борцима, јер бавити се политиком или политикантсвом и ићи на пушку и на бункер није исто."

Крсмановић сматра да је ово један од начина на који Додик и Момчило Крајишник - тадашњи посланик и предсједник Народне скупштине Републике Српске - покушавају добити више привилегија у друштву. Ипак, Чубриловић каже да би исплата заосталих плата посланицима првог сазива, као и законско рјешавање њиховог статуса, била порука будућим генерацијама како се цијене они који су урадили велику ствар за Српску.

Изгубили ногу, кућу, породицу...

"Очекујем да и владине и невладине организације дају своје мишљење. Желимо да чујемо став Владе, шефова посланичких клубова, очекујемо да се до половине маја усагласе сва мишљења. Да идемо ка конкретним приједлозима, надам се и ка рјешењу", рекао је Чубриловић.

Прича о правима посланика првог сазива у Републици Српској се понавља периодично, углавном пред изборе. Прошли пут је била актуелна у септембру 2015. године, када је Додик предложио Нацрт закона о правима изабраних представника Републике Српске од 1991. до 1996. године, а потом га повукао.

Прије тога, иницијативу за рјешавање статуса посланика првог сазива, кроз признавање дуплог радног стажа и загарантовану пензију, предводио је 2012. године тадашњи први човјек парламента Игор Радојичић, такође неуспјешно. Шест година раније предсједник Републике Српске Драган Чавић одбио је да потпише Закон о правима и дужностима посланика, који је предвиђао законско уређење.

Професор Радомир Нешковић, политиколог, тврди да ова иницијатива народних посланика нема ни правно упориште. Једина правна основа, тврди он, могла би постојати да је ријеч о носиоцима одликовања, или о државним пензијама, за које су посланици истакли да их не би примили.

"Међу посланицима првог сазива Народне скупштине Републике Српске има много одликованих људи, а сви одликовани требало би на неки начин да имају државну пензију. Међутим, они не иду тим путем, а то само иритира људе. Неко ће питати - шта је с мојом ногом, мојом кућом, мојом породицом, све сам изгубио, а ви се тамо зезате.

Постоје и националне пензије, које они не смију ни да помену, јер је тек то табу тема", рекао је Нешковић.

‘Ми смо посланици, дај пара’

Говорећи о правним основама, Нешковић је упитао шта су посланици чекали 25 година и због чега то раде сада.

"Многе моје колеге биле су у првом сазиву Скупштине. Ја сам их питао - зашто 1996. године, кад сте били на власти, и послије, кад сте такође били већина, нисте предложили и усвојили закон који би дефинисао ваш статус? Ово ми се чини као начин на који ће неко доћи и рећи - ја сам створио РС, сад ми дај 100.000. Притом, ствара се слика да су је једини они стварали. Не може се фразама узимати државни новац и рећи - ми смо посланици, дај пара", закључује Нешковић.

Политичка аналитичарка Тања Топић тврди да је овај приједлог проблематичан бар на три нивоа.

"Први ниво тиче се правне основе - борци и они који себе називају ствараоцима не могу бити изједначени, јер они заиста нису били борци и закон их тако не може третирати. Друго, поставља се питање одакле ће то тачно из буџета издвојити новац за посланике и одакле би онда могли издвојити новац за борце, којих је много више. Треће је питање одакле би се овај новац могао обезбиједити и о којој је то своти ријеч.

Међутим, кључ је то што су њима Додик и Чубриловић то, на индиректан начин, обећали и шта сада грађани могу да раде с тим обећањем?", рекла је Топић.

Извор: Ал Јазеера