Били смо сретнији у Југославији

Лепа Брена је икона Југославије, бренд и симбол једног времена. Музичку каријеру, која није изблиједила ни након 35 година, почела је градити почетком осамдесетих година. Ових дана боравила је у главном граду државе у којој је рођена, а за Клиx. ба се присјетила својих почетака и причала о великим успјесима које је направила, али и томе како су деведесете утјецале на њену каријеру те како је и данас заправо Југословенка.

Забава 27.04.2017 | 07:25 Њено име је Фахрета Јахић-Живојиновић, а Лепа Брена постала је случајно. Прича нам како им је мајка давала имена која се не могу кратити, а с обзиром на то да је њеном тренеру кошарке било дуго да је тако зове дао јој је надимак Брена.

"Ђаво ће знати гдје је нашао то Брена. Ја да сам знала да ћу бити популарна звала бих се Клаудија, Софија или бих смислила нешто", рекла је уз смијех.

Рођена Тузланка одрасла је у Брчком гдје је завршила основну школу "Заим Мушановић" и гимназију као ученица генерације те направила прве кораке у својој музичкој каријери.

"За БиХ ме првенствено веже моје поријекло. Ја сам ту живјела двадесет година и волим своју земљу, као што волим земљу у којој живим. Волим цијели овај простор Југославије и кад дођем у Сарајево и БиХ осјећам се као да сам дошла на своје", рекла је.



Звијезда и симбол бивше Југославије с благим осмјехом на уснама и искром у очима прича о "златном добу" социјалистичке Југославије у којем је одрасла.

"У држави која се звала Југославија смо мирније спавали. Имали смо мање пара и много смо тога жељели, али је било лијепо и били смо сретни. Већини људи који су живјели у Југославији то вријеме је било сретније. Не допада ми се што су границе које су некад биле републичке, а данас су државне постале тржиште за мали број људи који су се ту укоријенили. Увијек ћу гласати за онај период прије. Као да су људи данас изгубили душу. Сви се волите преко телефона, нико никога не гледа у очи, нема чежње када ти се неко свиђа или када желиш да себи купиш нешто. Све је изгубило неку драж јер је сада све доступно, конкретно и убрзано", рекла је.

Бројне случајности

Иако је још као дјевојчица пјевала у хоровима, професионално се музиком почела бавити сасвим случајно. Присјећајући се осамдесетих година прошлог стољећа када је почела "бреноманија" прича нам како је због лоше финансијске ситуације прекинула студиј на Природно-математичком факултету у Београду.

"Нисам се плашила посла и након шест мјесеци студија, јер сам била више гладна него сита, вратила сам се у Брчко. Ту сам први пут наступила с групом 'Лира шоу' (касније Слатки грех) који су ми након два мјесеца понудили ангажман, а остало је хисторија", присјетила се.

Све се тих година у њеном животу догађало случајно. Након што је снимила албум "Чачак, Чачак" телевизијски режисер Јован Ристић изрезао је са цијелог снимка само Брену и дао тај материјал водитељу Миловану Илићу Минимаксу.



"Гледала сам телевизију и чула како говоре да се појавила нека Лепа Брена. Контала сам ко је сад то, јер нисам чула да се иједна дјевојка зове као ја и тада сам угледала себе. Мића ми је прикачио тај епитет 'Лепа'", рекла је.

Након тога почиње снимати хит за хитом и постаје све популарнија. Албумом "Бато, Бато" који је снимила 1984. године оборила је све тиражне рекорде у броју од 1.100.000 примјерака, а њена популарност достиже еуфорију. Исте године припала јој је част да отвори "Зимске олимпијске игре" у Сарајеву и тиме постане један од заштитних знакова сарајевске зимске олимпијаде. У наредним годинама постала је икона Југославије и највољенија југословенска звијезда.

Направила сам то што јесам. Тешко је направити више од тога, ја сам могла само дати свој допринос да то буде другачије и да се то шири", рекла је.

Остала сам Југословенка

Почетком деведесетих, које је обиљежио рат и распад Југославије, Брена је била пред међународном каријером. Тај период много је утјецао на њену каријеру, јер је губитком тржишта изгубила обим посла.

"У периоду 1991-1996. била сам забрањена на читавом нашем простору јер сам вољела да будем Југословенка, иако су се тиме до тад сви поносили. Одједном су се сви почели декларисати и иза њих је, зависно шта им је одговарало да би успјели, стајала црква или џамија. Ја се вјерски ни национално не могу промијенити и увијек сам то истицала. Ја сам оно што сам била шездесетих година када сам се родила", рекла је Брена.

"Никада нисам хтјела мијешати вјеру и политику за свој посао, то треба да остане по страни. Профит је профит, ти или ћеш радити квалитетно и направити нешто у животу или нећеш па ће ти бабо чувати леђа. Ја ту врсту бабе нисам имала", рекла је.

Тренутно припрема документарни филм о њеном животу и каријери радног назива "Хајде да се волимо" и ради на новом албуму, а њен наредни хит носи назив "Не дај да те краду од мене". Пјесма је то, каже, посвећена борби против отуђености.

"Посвећена је онима који су превазишли те примитивне баријере и желе блискост и добру комуникацију једни с другима. Људи толико форсирају разноликост на вјерском, политичком и националном плану, иако смо упућени једни на друге и треба да се цијенимо", рекла је Брена за крај.



(Клиx.ба)