Тешка судбина бившег логораша

Колико власти Републике Српске брину о логорашима свједочи примјер Срећка Дамјановића који је усамљен, напуштен, са минималним новчаним мјесечним примањима, Дамјановић живи у некадашњем колективном центру у Незуцима код Вишеграда пуних 15 година.

Република Српска 29.03.2017 | 18:51 Тешко нарушеног здравља од робијања, незадовољан и очајан у суморном собичку бараке битише, како каже, често више гладан него сит.

„Од свих сигурних примања имам инвалиднину 77 КМ мјесечно и од тога фактички и живим. Рекли су ми да немам право на социјалну помоћ, јер сам наводно радно способан“, јада се Дамјановић.

Услови за живот у напуштеним рушевним баракама радника „Хидроградње“ без мокрих чворова, топлотне изолације и осталих услова за нормалан живот су понижење за човјека у 21. вијеку.

„Вода је поред бараке, купатила нема нити га је икад било, водоводних инсталација такође, тако да су услови за живот – нула“, озлојеђено говори Дамјановић.

Изломљених ребара од боравка у казаматима, оптерећен високим крвним притиском, реумом, ишијасом и осталим болестима, Дамјановић сваку стопу око бараке, све саму ледину, прекопа да би засадио кромпир, лук, салату и тикву и на тај начин обезбједио нешто хране.



„Надрљао сам копајући ровове као муслимански затвореник; тукли су ме, патили жеђу и глађу, а ето како сад живим. Додуше нико ме бар не туче, али за мене нема посла, то су ми говориле све власти у општини, нити имам кога да ми помогне“, прича Дамјановић.

Овај човјек је невин провео пуних девет година у затворима за вријеме рата. „Био сам у затворима Виктор Бубањ, у Централном, Зеници, суђено ми је за наводне ратне злочине, а осуђиван сам чак на три смртне казне, па на 40 година робије и на крају сам ослобођен због недостатка доказа. И послије свих тих мука ево видите како овдје јадно и биједно живим", огорчен је Дамјановић.

Број телефона за помоћ: +387 65 / 496 - 230

Број жиро-рачуна:  562-006-81371507-51
НЛБ Развојна банка



(БН телевизија)