Алармантно стање у Рафинерији нафте

Рафинерија у Броду прошлу годину није завршила само с финансијским губитком већ и са 117 радника мање у односу на 2015.

Република Српска 23.03.2017 | 16:56 Прошло је 10 година од приватизације нафтне индустрије у Републици Српској. И поред бројних олакшица које су власти дале новим власницима, Рафинерија нафте у Броду послује с губитком. У прошлој години акумулирани губитак једине рафинерије нафте у Босни и Херцеговини достигао је износ близу 300 милиона евра.

У синдикату Рафинерије нафте у Броду кажу да о пословним губицима не знају много. Плате су редовне и у просјеку износе 500 евра. Послодавац, кажу, испуњава све своје обавезе.

Међутим, Рафинерија прошлу годину није завршила само с финансијским губитком већ и са 117 радника мање у односу на 2015. годину.

"И за ову годину предвиђен је технолошки вишак од 56 радника и бројка запослених мора бити 926 радника завршно са 31. децембром", каже синдикалац Ђорђе Цвјетковић.

У синдикату кажу да је и то дио мјера за стабилизацију и економски опоравак.

Но, Синиша Вукелић, главни уредник пословног портала Цапитал.ба, упозорава да "укупан акумулирани губитак читаве нафтне индустрије, у који спада и Рафинерија нафте у Броду, достиже алармантних милијарду евра".

"Ово је заиста алармантно и велико звоно које звони, а сви се праве да га не чују. И то је велика опасност за читав економски систем Републике Српске јер је тај износ читав ентитетски буџет, ако изузмемо средства и фонд инвалидско-пензијског осигурања", указује Вукелић.

Нема добити без модернизације

За посланика опозицијског Народног демократског покрета (НДП) Драгана Чавића смањење броја радника није изненађење, као ни губици Рафинерије. Он је и раније, каже, упозоравао на то.

"Рафинерија не може да функционише. И то пише у ревизорским извјештајима већ неколико година – да не може уопште да функционише без спољне финансијске подршке, коју је Рафинерији обезбиједила групација 'Зарубежњефт' преко кредитора из Русије. Ради се о обавезама, колико ја знам, од близу 400 милиона евра", каже Чавић.

Из групе Оптима, која је власник нафтне индустрије, понављају да добит у овој компанији није могућа док се не заврши процес модернизације. Напомињу и да европске рафинерије имају сличне проблеме.

"Постојећа дуговања су дуговања према матичном предузећу 'Зарубежњефт', те исте треба посматрати као инвестицију од стране матичне компаније и њеног власника, Руске Федерације, усмјерену на плански развој наших предузећа, нафтног сектора и привреде Републике Српске и Босне и Херцеговине, а у које је у протеклих седам година инвестирано 380 милиона евра", одговорили су из групе Оптима.

"Приватизација нафтне индустрије прије 10 година резултат је директне погодбе Владе Републике Српске и тадашњег премијера Милорада Додика и представника руског 'Зарубежњефта'. Детаљи уговора нису одмах били познати јавности".

Уступци донијели губитке

У Транспаренцy Интернатионалу анализирали су уговор прије неколико година. Тада су, кажу, процјењивали да ће због свих уступака директни губици за Републику Српску бити 250 милиона евра.

"Тада смо упозоравали да ће све оно на шта се Влада РС обавезала, дајући веома повољне услове купцу, дајући у великој мјери одријешене руке, на крају произвести губитке за Републику Српску, што заправо не би требала бити поента самог процеса приватизације", каже Ивана Корајлић из Транспаренцy Интернатионала БиХ.

Спорно је и то што се ни након 10 година од приватизације и даље не зна власничка структура руског "Зарубежњефта", подсјећају у Транспаренцy Интернатионалу. Кажу да је било и незваничних информација о томе да удио у власништву имају и особе блиске властима Републике Српске, те да нафтна индустрија у Републици Српској служи за извлачење новца у иностранство.

(Ал Јазеера)