Шта значи бити звиждач у Српској?

Споменка Мекић из Бањалуке радила је у Заштитном фонду Републике Српске готово десет година, односно до краја прошле године када јој је, док је била на боловању, уручен отказ уговора о раду.

Република Српска 23.02.2017 | 16:50 Формално је отпуштена због „ометања других радника“ Заштитног фонда да извршавају своје радне обавезе. Мекићева је, међутим, добила отказ јер је скупила храброст да пријави незаконите радње које су се догађале у тој институцији.

Мекићева каже да су њени проблеми почели прије четири године када је открила да тадашња директорица Заштитног фонда и супруга бившег министра финансија Републике Српске Љубица Вилендечић фалсификује судске таксе и то пријавила полицији.

Она каже да је пријаву поднијела и за фалсификовање такси и за мобинг, јер је упозорила директорицу чим је сазнала за те незаконитости и потом била изложена константном притиску. Смањена јој је плата и одузет посао који је радила.

„О томе што сам открила упознала сам Управни одбор који је наложио контролу и потврдио моје наводе. Тада крећу моји проблеми са директорицом. Одузела ми је послове, смањила плату, писала разне опомене, вријеђала, покушала да избаци моје радно мјесто из систематизације… Након тога сам поднијела пријаву, али је дио који се односи на мобинг одбачен, а директорица је 2014. године осуђена условно на три мјесеца, јер је оштетила буџет РС за око 15.000 КМ. Но, она је на томе још и профитирала око 7.000 КМ. Фонд јој је исплатио отпремнину од 22.000 КМ“, открива Мекићева за ЦАПИТАЛ у својој првој исповјести за неки медији.

С обзиром на то да је Вилендечићева 2012. године суспендована, јер је против ње подигнута оптужница, на мјесту директора кратко је био Владимир Маглов, који јој је одмах по доласку смањио плату, а након њега на чело Фонда крајем 2012. године долази садашњи директор Грујо Комљеновић.

До отвореног сукоба са њим долази након годину дана када је у Фонд, без конкурса, примљена нова радница која је одмах након добијања уговора о раду добила и рјешење за годишњи одмор, на шта је Мекићева скренула пажњу директору.

Увреде, мобинг, смањење плате…
„Тада су услиједили и моји проблеми са њим, а након тога је и све моје послове пребацио тој радници, а мени оставио само пошту и протокол. Од тада сам била изложена константним притисцима, у смислу незаконитог смањења плате, безразложног кажњавања, покушаја избацивања мог радног мјеста из систематизације, вријеђања…“, тврди Мекићева која је све ово навела и у пријави коју је поднијела против Комљеновића.

Све је кулминирало прошле године када је, према тврдњама Мекићеве, у Фонд без конкурса примљен нови радник Игор Вујасиновић. Након вербалног сукоба са њим половином новембра 2016. године добила је отказ.

О сукобу са Вујасиновићем писали су и изјаву, а након што је увидјела да је, у вријеме док је била на боловању, та изјава фалсификована, односно да су у њу дописани наводи, за које Мекићева тврди да су лажни, то је пријавила полицији.

Међутим, тужилаштво није покренуло истрагу, али је Мекићева након тога послала притужбу на то и навела све за шта терети директора, а по тој притужби тужилаштво још није реаговало.

Поред тога, Мекићева се жалила Агенцији за мирно рјешавање спорова, а с обзиром на то да Комљеновић није желио да сарађује са Агенцијом, Мекићева је 3. јануара ове године поднијела тужбу због незаконитог отказа и мобинга.

Она истиче да је сада доведена на руб опстанка с обзиром на то да има стамбени кредит у швајцарским францима, а да јој је рата у висини плате коју више нема. Каже да је потпуно разочарана у државу која не предузима ништа како би заштитила људе који указују на корупцију и незаконитости у раду, али да би и поред свега кроз шта је прошла и још увијек пролази, опет исто поступила. (Комплетна документација: Рјешење о отказу, жалба, налаз Инспектората, љекарски налаз, тужба МУП-у…)

„Није ми јасно каква је корист том човјеку да отпусти неког због овакве глупости. Очигледно је да је овдје заказао комплетан систем. Међутим, ни најмање се не кајем због свега што сам урадила и опет бих исто поступила, јер и даље вјерујем да у правосуђу има поштених људи“, тврди Споменка.

Она каже да се људи не одлучују да пријаве корупцију и друге незаконитости које открију због тога што нису заштићени.

„Људи се плаше за своју егзистенцију. Ја увијек могу нешто радити како бих преживјела, али не могу враћати рату кредита која је огромна. Ипак, опет бих указала на незаконитости“, завршава Мекићева.

(Цапитал.ба)