Унук генерала свјетска тениска сензација! Животна прича Миомира Кецмановића одушевила Амере!

Нова нада српског тениса, Миомир Кецмановић, привлачи велику пажњу у Сједињеним Америчким Државама. И не чуди, освојио је све престижне јуниорске тениске турнире, одбранио на некима титуле што својевремено нису успели ни Федерер, Мекинро и Лендл, а животна прича му је таква да је и "Њујорк Тајмс" решио да му посвети огроман простор.

Тенис 22.02.2017 | 22:50 Та репортажа иде овако:

"Миомир Кецмановић је са тетком први пут дошао у Сједињене Државе у августу 2013. Миша, како га иначе зову, имао је само 13 година и све му је, бар тада, изгледало другачије. Ваздух у Флориди је просто гушћи, топлији и тежи за дисање. Језик и храна су били необични. Њих двоје нису располагали колима, па је кретња централном Флоридом била изазов.

"Свуда смо ишли пешке. А то није лако у Америци", каже Тања Павлов, Кецмановићева тетка.

Једна ствар која није била различита је тенис, разлог због ког је Кецмановић и морао да остави остатак породице у Србији. Позван је да похађа престижну ИМГ Академију да би унапредио своје вештине и остварио циљ да постане елитни прпофесионалац. Најпре се мучио играјући против дечака који су од њега старији по четири или пет година. После три и по године Кецмановић, сада 17-годишњак, завршио је јуниорску каријеру као светски број 1.

Има флоридску дозволу за вожњу кола, воли америчку храну и подесио је свој курс ка нечем новом. Ка конкуренцији одраслих у свету мушког тениса, где му многи предвиђају велики успон.

"Он је невероватан младић", каже Хосе Ламберт, дугогодишњи тренер у ИМГ-у, где Кецмановић, уз надзор тетке, проводи већи део своје адолесценције. "Он је веома паметан, веома посвећен момак, талентован за много тога. Мислим да има невероватан потенцијал".

Иако је Кецмановић из Београда, попут другог на светској ранг листи, Новака Ђоковића, његово тениско путовање је другачије од оног кроз које су прошли Ноле и његова генерација српских звезда. Неки од тих играча су вежбали у празним базенима током ратова на Балкану деведесетих година прошлог века.

Кецмановић, који је рођен при крају ратних сукоба на Косову и Метохији 1999., развио је љубав према тенису пре него што је Ђоковић освојио први од 12 гренд слем титула. Он се Новаку диви, понекад са њим и тренира, али његов први тениски јунак био је швајцарски мајстор Роџер Федерер.

Као дете, Кецмановић је често умео да бљесне, показујући свој потенцијал: имао је седам година када је освојио турнир за десетогодишњаке у Београду. А када је победио на Купу Кремља у Москви 2013, стигао је позив од ИМГ Акадмеије, раније познатије под именом Тениска академија Ника Болетијерија.

"Није то била лака одлука за моје родитеље, јер сам имао 13 година. Али, мислим да су направили добар избор", рекао је недавно Кецмановић.

А Кецмановићи нису обична породица. Заједнички напор родитеља, бака и дека, па и тетки, помогли су Миши да се развије у једног од највећих тениских талената на свету.

Његови родитељи су хирурзи. Обе баке су економисти. Његов деда са татине стране је познати доктор и професор медицине. А Кецмановићев деда са мамине стране, Јован Павлов, усмерио га је на тенис.

Тада је бучног, шестогодишњег клинца уписао у школу тениса на Златибору, и то како би некако каналисао његову незаустављиву енергију.

Јован Павлов је био генерал југословенске војске на почетку сукоба на Балкану 90-их година прошлог века и био је познат по томе што се јавно залагао против конфликта, каже Тања Павлов. Он се пензинисао недуго након почетка ратних дејстава 1991. (које су га затекле у Словенији, када је почело отцепљење те републике бивше СФРЈ). Његове ћерке, Тања и Маја, Мишина мама, морале су да се преселе у Србију из Хрватске, где су у то време живеле.

"Ми смо због њега сматране 'непријатељима' и морале смо да се преселимо у Србију. А наш отац се јавно, на телевизији, залагао за мир", каже Кецмановићева тетка.

Она је и била кључна подршка Миомиру у САД, док му се остатак породице налазио у Србији. Када су родитељи размишљали шта да раде поводом ИМГ-овог позива, она се понудила да иде са њим као старатељ. Другачије га родитељи не би ни пустили.

"Било је то тешко. Али, то је била његова судбина, не моја", каже Кецмановићев отац Драгутин. "Недостаје нам много. Одете тако у собу, исплачете се, па изађете и све је у реду".

Тања Павлов је докторирала психологију, а њено истраживање о јавним личностима који живе и раде у две државе помогло јој је да се припреми за авантуру са сестрићем. Како није била удата и имала је посао који јој је омогућавао да ради и од куће, била је очигледан кандидат да баш она постане пратилац младог тенисера на Флориди. Али, и сви други у породици су имали своју улогу.

Кецмановићева мама му је била тренер у најранијој младости, када је изградила у њему дисциплину. Тата је помогао да се донесу одлуке које турнире треба играти, а и обављао је највећи део возачких обавеза. Бака је бринула о образовању и кувала унуку, а деда га је водио на оне турнире на које родитељи нису могли да оду због својих обавеза.

Све је то пало на Тању Павлов када су дошли на Флориду, где је наставила да путем интернета учествује у раду организације која помаже избеглицама у Србији и Македонији. На почетку је једва нешто мало знала да скува, мучила се са енглеским, а није имала кола.

Најпре су она и Миомир набавили по бицкл, а касније су се возили колима пријатеља. После неколико месеци, уз значајну подршку људи из ИМГ-а, њих двоје су се птпуно уклопили. Она је сестрићу послала менаџер, возач, директор забаве и куварица. Чланови ИМГ-а помогли су јој да за Кецмановића осмисли дијету у којој нема млечних производа, глутена и шећера.

Плашећи се да овај тинејџер не буде превише затворен и превише озбиљан због тениског живота, Тања Павлов је охрабрила Кецмановића да иде у бисокопе, на плажу, да игра голф са приајтељима, да вози скутер и да у кампу ИМГ-а ужива како то њему прија. Али, она је та која му организује дуготрајна међународна путовања, која га прати на многим турнирима широм света, укључујући и летњу турнеју по Европи, када могу да посете остатак његове породице.

Тенис је, најпре, био изазов. Због невероватног талента, Кецмановић је био стављен у групу старијих играча, касније је радио и са неким професионалцима као што су Кеи Нишикори и Макс Мирњи. Неко време се Миомир питао шта уопште тражи ту.

"Био сам толико нервозан, да нисам могао ни лоптицу да вратим преко мреже. Макс је био први велики профи-играч са којим сам играо када сам дошао овде. Он је специјалиста за дублове, али ја нисам толико сигуран на мрежи, па ме је лоптица много пута погодила, што уме да заболи. Али, била је то добра лекција", рекао је Миомир.

Временом је он тениски стасао. Прошле године је постао тек трећи играч који је успео да одбрани титулу на Оранж боулу. Последњи пут се то десило 1974. године, а у међувремену су титулу освајали и Федерер, Родик, Меинро, Борг, Лендл, Куријер... Кецмановић је, такође, постао први тенисер који је од 2011, и тадашњег успеха Доминика Тима, освојио у истој години турнире Еди Хер и Оранж боул. Тим, 23-годишњи Аустријанац, сада је осми на свету.

"Миомир је спреман да игра и са великим момцима. Не бих да га сад убацујем у причу о бројевима, позицијама на листи, али сигурно је да је способан да се надмеће са њима", рекао је Мирњи токомо овогодишњег Аустралијан опена.

Али, тај искорак је заиста велики изазов. Кецмановић је јуниорску каријеру завршио као први на свету, а у сениорској конкуренцији је 659.

"Мислим да су сви они далеко испред мене. Ако будем радимо на томе, можда их стигнем једног дана", каже наша тениска нада Србије.

Он за сада наступа на фјучерс турнирима, најнижем нивоу такмичења у професионалној конкуренцији. На првом турниру на коме је учествовао ове године, у Санрајзу, на Флориди, победио је двојицу играча који су имали 21 или више године, а освојио је титулу. Тетка је и даље уз њега и, како истиче, "учи се миграцијама" уз тенис.

"Ја сам превише стара за Американизацију. Али, Миша као да је рођен овде", каже Тања Павлов.

Ту се репортажа Њујорк Тајмса завршава. Да не остане на тој последњој речници, дописаћемо само ово:

Кецмановић, заправо, не заборавља где је рођен. Када је стигао позив да за Дејвис куп дуел са Британцима буде у репрезентацији Србије, стигао је истог часа. Није добио шансу да наступи, али је потом почео да ређа поменуте јуниорске титуле. "После Дејвис купа ми је све кренуло! Волео бих да поновим то искуство, а једва чекам да једног дана и заиграм за Србију", рекао је наш млади тениски ас, чија животна прича одушевљава Американце, али која је и нама важна поука. Поука о чудесним могућностима које се отварају када цела породица крене да заједнички ради нешто добро.

Извор: блиц.рс