Јокић открио Американцима како је живео под бомбама и шта га чека у Сомбору...

Како се из потпуног мрака стиже међу најсјајније звезде, колико је километара потребно да се прелети, и килограма скине с леђа, нејаких а опет снажних да понесу славу која је предодређена, све то је Никола Јокић објаснио Американцима.

Кошарка 17.02.2017 | 23:45 И како се осећао кад му је брат прекинуо сан да би га обавестио да га "тамо далеко" чека испуњење снова, и како је дошао до НБА као "мали" играч, и где ће када је буде напуштао као - нема сумње - велики ас (вероватно не Денвера). И како му је било кад су његову Србију бомбама засипале чланице НАТО-а.

У то време, бесомучног бомбардовања 1999, Никола је имао тек четири године.

- Сец́ам се сирена, склоништа, увек искљученог светла - причао је Јокиц́ за амерички "Бличер рипорт" (Блеацхер репорт). - Практично смо живели у мраку. Чак и у девет ујутро све је било искључено.

Претходно, на почетку деценије у којој је Никола дошао на свет, у крвавом рату се распала СФР Југославија. Држава која је дала НБА лиги Влада Дивца, Дражена Петровића, Тонија Кукоча, Предрага Стојаковића... Са простора те некад велике државе и дан-данас на америчким паркетима умеће показују многи мајстори.

- Већина момака који су сада у НБА и не сећају се рата - истакао је Јокић. - Да ли се мрзимо? Не. Играчи не мрзе једни друге. Нисам сигуран да чак и земље мрзе једне друге. То је био рат. Ништа између људи.

Да млади Србин право говори потврдио је Јусуф Нуркић, Босанац с којим је донедавно делио свлачионицу Нагетса.

- Бављење спортом је лепо, јер нема религије, нема ништа. Ту је битно: ко је бољи - рекао је Нуркић, кога је Денвер трејдовао у Портланд.

Никола Јокић је на путу да буде најбољи, наш најбољи играч свих времена у НБА. Најбољи с простора бивше велике Југославије! А кад окачи патике о клин нема дилему где ће...

- Имам већу носталгију од браће и желим да идем куц́и. Ја сам трец́е дете, па сам мало ближи родитељима - рекао је Никола у свом, шаљивом стилу, а онда наставио. - У Сомбору имамо главну улицу, коју препешачимо за три минута, имамо канал, природу, мир изван града, најбољи сладолед... Кад завршим каријеру, вратићу се тамо.

Дотад, у денверском стану браћа Јокић ће играти баскет (закуцавање забрањено), а кад снег отопи Никола ће да распали роштиљ. И растерети девојку Наталију кувања.

Извор: блиц.рс