Помоћ и онима којима није потребна

Све док Република Српска не добије јединствену социјалну карту, помоћ за сиромашне и даље ће у доброј мјери завршавати у рукама оних којима је најмање потребна.

Република Српска 12.02.2017 | 19:33 Иако прича о изради ове карте траје већ пар година, до данас поводом тога практично није урађено ништа.

Подсјетимо, премијерка Српске Жељка Цвијановић је још крајем 2013. године изјавила да је социјална карта и тада била на дневном реду Владе Републике Српске.

"Током године смо размишљали како да је израдимо. То је сложена прича, која подразумева читав низ активности. Међутим, урадићемо то, највероватније у 2014. години. Тако ћемо знати да ли новац дајемо ономе коме је потребно или правимо грешке", рекла је премијерка.

С друге стране, истраживања показују да је систем расподјеле социјалне помоћи више него неправедан. Наиме, на све социјалне трансфере као што су пензије, борачке накнаде, накнаде за социјалну помоћ, за цивилне инвалиде, дјечију заштиту и многе друге, трошимо огромне паре.

"Од тога, само око 15 одсто добија најсиромашнија петина становништва, док више од 25 одсто ове помоћи одлази у руке петине становништва, које има добра примања. Основни разлог ове неједнакости је то што се највећи део социјалних трансфера код нас додељује на бази статуса, а не на бази утврђеног социјалног стања", показало је истраживање центра “Геа” из Бањалуке.

Ово је сасвим довољан разлог да пожуримо са израдом социјалне карте, која је нужна за рјешавање проблема социјално угроженог становништва.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, крајем 2015. године у Српској је било скоро 150.500 пунољетних и 65.500 малољетних корисника социјалне заштите.

Социјална карта предуслов је регулисања и многих других економских или егзистенцијалних питања, попут оног о личном банкроту.

У Министарству финансија Републике Српске потврдили су да доношење Закона о личном банкроту Српске, који би помогао презадуженим грађанима да реше финансијске проблеме, између осталог захтјева израду социјалне карте.

У Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске признају да креирање ове карте превазилази капацитете једног министарства или једне институције.

"Ријеч је о попису који би обухватао сву популацију, а не само ону која остварује права из области социјалне заштите", кажу у Министарству.

Додају да се права из социјалне заштите тренутно остварују путем надлежних центара за социјални рад, који имају своје базе података о корисницима социјалне заштите.

"Да би унапредили систем вођења евиденције о корисницима ових права и успоставили јединствену методологију рада на нивоу Републике Српске, лани смо донели правилник о вођењу евиденција у социјалној заштити. Њиме је јасно прописан садржај и начин вођења евиденција корисника права и услуга у социјалној заштити, као и образац евиденције", истичу у овом министарству.

Подсјећају на то да на годишњем нивоу објављују и билтен социјалне заштите, који представља преглед стања из области социјалне, породичне и дечије заштите.

Небрига о социјалним потребама

Економисти сматрају да се у Српској мало брине о социјалним потребама грађана.

"Социјална карта нам је потребна да бисмо знали коме је помоћ заиста преко потребна. У складу са тим, знало би се колика помоћ коме следује. Међутим, званична статистика нема прецизне податке о социјалним категоријама становништва. Позивамо се на истраживања и анализе невладиних организација и међународних институције, умјесто да направимо једну свеобухватну социјалну карту, која би показала стварно стање", истиче економиста Зоран Павловић.

(ЕуроБлиц)
(Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија)