У затвору умро Милован Черек

Дана 6. јануара назвао ме је Станко, брат Милована Черека. Мислио сам да ме зове у вези организације промоције његове друге књиге, али он је само рекао: „Тихо, умро је Милован“. Невјерица, шок. Све ми је муњевитом брзином прошло кроз главу. Станко ме вратио у сурову стварност: „Сахрана ће бити у Лијешћу 9. јануара.“

Република Српска 20.01.2017 | 06:59 Умро је први политички осуђеник Милован Черек, бивши начелник општине Брод, бивши социјалиста, бивши „робијаш“. Умро је један добар човјек који је свима, ама баш свима помагао! Баш на таквог се устремио монструмски режим и сломио га неспремног на такву врсту подлости, кукавичлука и окрутности.

Уништили су га, на крају и физички, јер се због њих и толике неправде и разболио (како каже драга Исидора Бјелица од неправде и издаје полуде ћелије и тада се развија рак. Милован је добио два рака јер га је неправда, а посебно издаја партијских другова тешко погодила.

Да би се спасао тешких затворских дана написао је двије књиге „У раљама монструма“ и „Лото дјевојке – игра лудака“, а све како је говорио „да би остао при чистој свијести“.

Написао сам рецензију и за другу Милованову књигу, тада ми је рекао да болује (да има два рака) и пожалио се да не желе да га пусте кући иако је стекао услов за отпуст; друге су пуштали, али њега не. Чак су од њега тражили да привремено замрзне свој статус, да оде кући, па када се излијечи да настави са издржавањем казне.

Својевремено сам био предсједник Комисије за условни отпуст и на приједлог установе у којој је неко издржавао казну, ако се добро владао и „одлежао“ половину казне, пуштали смо људе на слободу, посебно озбиљно болесне. Милован није имао чак ни такав хуман третман и ускраћено му је право на адекватно лијечење.

Није умро као слободан човјек, јер то нису допустиле режимлије. Они не праштају, они се свете, они убијају на другачији начин, свако ко им се супростави је мета. Режим је јавно рекао да ће се обрачунати са свима који су нанијели штету СНСД-у.

Све те јадне и патолошки болесне типове наџивио је Милован Черек својим досадашњим поштеним животом, својом књигом која о њима и даље говори и суди.

Дан Републике Српске - 9. јануар. Многи су ишли у Бања Луку да обиљеже тај дан. Отишао сам и ја на Свечану академију са неким другим, мени битним циљем.

Срео сам Милорада Додика и рекао му „Данас славиш Дан Републике Српске, а знаш ли да је данас сахрањен Милован Черек, кога је твој режим убио.“

Поглед који је лутао према поду и плафону, све је рекао. Окренуо сам се и отишао. Свако нека живи са својом савјешћу.

Збогом добри мој Миловане! Твоја душа сада је на бољем мјесту од овог које је било тако неправедно према теби.

Тихомир Глигориц блог