Интервју - Никола Калинић: Највише сам волео Шевченка!

Српски репрезентативац и првотимац Фенербахчеа се у празничном интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт дотакао и тема о којима ретко говори, као на пример - фудбалу...

Кошарка 04.01.2017 | 23:40 Када погледате шта је све урадио Никола Калинић 2014. године, тешко је било веровати да ће се догодити година у којој ће све то далеко надмашити. Тада је освојио Јадранску лигу, постао је првак Србије и подигао је пехар Купа Радивоја Кораћа. Заиграо је у репрезентацији, узео светско сребро, закуцао Бурузиса и постао звезда. На крају, све му је то донело трансфер у Фенербахче где је и данас.

Ипак, када се сагледа 2016. година, била је још савршенија за Калину. Сребро на Олимпијским играма је успех какав се догађа једном у “x” година, а и на клупском нивоу дошао је до самог врха са Канаринцима где је постао вицешампион Евролиге. На све то имао је и успеха на приватном плану.

Шта ћете више?

Али, да се вратимо на почетак. Никола је одрастао у спортској породици. Његов отац играо је стони тенис, брат је ватерполиста,  мајка му је вишестрана спортискиња, док је сестри одбојка у сфери интересовања. Он је одабрао кошарку, али се бавио и другим спортовима као мали.

"Наравно. Стони тенис, брат се највише истицао у томе. Мене није превише привлачио да будем искрен. Играо сами  фудбал као сва деца на игралишту где сам проводио све слободно време које сам имао", рекао је Калинић на старту разговора.

Николу је љубитељ лоптања на зеленом правоугаонику. Истиче да је раније много више пратио фудбал, али да то чини све мање, највише због обавеза.

"Раније сам пратио више, сада мање. Могу да кажем да навијам за Манчестер Јунајтед од малена. Ово сада са Мурињом није за похвалу, али раније када је ту био Сер Алекс Фергусон то је било баш упечатљиво. Наравно, и Немања Видић додатно утицао да пратим Јунајтед".

Интересовало нас је да ли је Калинић имао неког играча ког је волео да гледа када је био мали. Иако је присталица Црвених ђавола са Олд Трафорда, истиче да је највише волео да гледа  украјинског велемајстора који је жарио и палио у дресу Милана.

"Можда звучи мало блесаво, али сам највише волео Андреја Шевченка. А ако ме питате за фудбалере Манчестера онда је су то били Рајан Гигс и Пол Сколс. Њих сам највише волео да гледам".

Да ли је Никола имао прилику да иде на неку од утакмица и да уживо прати неку утакмицу фудбала?

"Нисам ишао. Нисам баш имао друштво за тако нешто. Пратио сам Звезду раније, али временом све мање”, каже Калинић.

МИСЛИО САМ ДА НЕ МОЖЕ БОЉЕ ОД 2014. ГОДИНЕ

И таман када мислите да не може боље, догоди се још боље. Светла рефлектора освајања АБА лиге заменила је позорница финала Евролиге, а уместо сребра са Светског првенства на грудима лава из Суботице у Рио де Жанеиру засјало је олимпијско сребро.

"Јесте, због тога се и трудим и тренирам. Мислио сам да не може да буде боља година од 2014. године после сребра на Светском првенству у Шпанији, али је 2016. година још успешнија. Не само на професионалном нивоу, већ су ми се догодиле и неке лепе ствари на приватном плану", рекао је Калинић.

Финале Олимпијских игара и освајање сребра на таквој позорници нешто је што није виђено од 1996. године и Атланте.

"Сан сваког спортисте је да игра финале тако великог такмичења. То је огромно искуство, што сам турнир, што неке ствари попут церемоније отварања и затварања".

Да ли је Никола успео да види или упозна неког од страних такмичара који су познати у свету спорта, рецимо- Јусу Болта или Мајкла Фелпса?

"Нисам, право да вам кажем. Они су планетарно популарни, на сваком кораку их салеће 100 људи, а нисам од оних који су нападни. Био сам највише ту са нашим спортистима са којима сам се дружио и проводио време".

Калинић је у завршници 2016. године пронашао форму и игра све боље. У једном моменту на старту ове сезоне је био у запећку, али је потом начинио велики корак унапред и донео је неке важне победе турском шампиону. Задовољан је како све тече. И чека да Фенер достигне праву форму на пролеће када буде најважније

"Јесам, иде нам добро. Имамо неке повреде, Богдан има проблема. Ја сам добио већи простор да покажем шта знам. Имали смо нека два-три катастрофална пораза у Евролиги, не због самог пораза већ због начина на који смо изгубили. Али, циљ је да будемо најбољи када буде најважније".

ДОЋИ ЋЕ ПРВА МЕСТА; НЕ ТРЕБА ФОРСИРАТИ МАРКОВИЋА

Осећа ли екипаФенербахчеа притисак јавности јер се Фајнал фор ове сезоне игра у Истанбулу? Као вицешампион Европе сигурно да има највеће циљеве.

"Због тога смо ту. Могу да кажем да саиграчи и ја не осећамо неки притисак, то је све спорт, упркос чињеници да стално колају приче о неким буџетима, тимовима".

Да ли је у 2017. години време за злато пошто делује да су га баш “хтела” друга места (Светско првенство, Олимпијске игре, Евролига).

"Освојио сам ја доста. Са Новим Садом, па са Звездом сам освојио домаће титуле, после је дошла и Јадранска лига. Све ће то доћи временом".

Да ли Никола стиже да испрати Звезду и како се осећа када мора да истрчи на паркет да игра против тима који га је лансирао у орбиту европске кошарке.

“Не стижем превисе да испратим. Звезда има млад тим коме је АБА лига приоритет јер кроз њега могу да изборе играње у Евролиги следеће године. Како је играти против Звезде? Добро, играли смо већ неколико пута, спортиста сам, играм против бившег клуба, емоције остављам са стране. Тако је и са Пером Антићем. Искусан је играч, професионалац, увек има мотив да одигра најбоље”.

Репрезентацију Србије у 2017. години очекује шампионат Европе на коме ће се наша селекција такмичити баш у групи у Истанбулу. Калинић каже да је ЕП још далеко и да је незахвално прогнозирати, али да види шансу да се Стефан Марковић врати у репрезентацију.

“Постоје шансе да се Марковић врати, није завршио каријеру. Стефан је тако одлучио и ја га разумем. Играо је девет година у репрезентацији, не само за А селекцију већ и за млађе категорије. Не треба га сада форсирати. Врата репрезентације су му увек отворена”, јасан јеКалинић.

Живот кошаркаш у овој сезони Евролиге доста је отежан новим форматом који не допушта много слободног времена. Како се Никола опушта од кошарке и да ли има неки хоби?

“Немам сад неки посебан хоби. Највише волим да прошетам по Истанбулу или прочитам добру књигу. Немамо проблема са ситуацијом у граду, то је све далеко од нас”.

Прошле године Калинић је у новогодишњем интервјуу пожелео за 2016. годину пласман на Олимпијске игре и што бољи резултат. Добио је сребро! Жеља му се испунила.

Каква је жеља за 2017. годину?

“Титула Евролиге”, каже Никола.

Не може бити јасније.

Извор: моззартспорт