Како преживјети с минимиалцем?

Најнижа загарантована плата у Републици Српској у износу од 370 КМ утврђена је још 2010. године и није се мијењала, док су се у протеклих шест година повећавале цијене основних животних намирница. Радници који имају минималац кажу да с њим не могу да дочекају ни десети у мјесецу.

Република Српска 24.11.2016 | 21:25 За најнижу плату, када је последњи пут утврђена, један радник могао је да купу 370 хљебова, а данас 285 или 85 хљебова мање. За тај износ најниже плате прије шест година могло се купити 28,5 кг телећег меса, а данас 19,5 кг, а када је брашно у питању, данас се може набавити 85 кг мање.

Представници Економско-социјалног савјета Републике Српске недавно су најавили да би могло доћи до повећања те најниже плате, али свакако и тада ће трпеза радника остати скромна. Све говори у прилог чињеници да је радничка класа данас веома угрожена.

У случају и да дође до повећања минималне цијене рада, раднике, према неким мишљењима, вребају и горе опасности.

"С тог аспекта треба очекивати да ће дио тих радника бити преведен у сиву зону, послодавци неће улпаћивати порезе и доприносе. Може се очекивати и да дио радника добије отказ због повећање цијене рада", истиче економиста Миленко Станић.

А и ова посљедња прича о повећању најниже плате на 417 КМ је смијешна, јер шта се може драстично промијенити за ту разлику у ситуацији када цијене непримјетно, али сасвим сигурно иду у вис.

Потрошачка корпа је прије десет година износила мање од 800 КМ, што је и била просјечна плата, док је сада та корпа 1.600 КМ, а плата је остала иста.

"Грађани налазе покриће за задовољење овако виске потрошачке корпе дијелом у кредитима, а дијелом дозанкама из дијаспре. Само годишње те дознаке дијаспоре у БиХ се крећу између 2 и 3 милијарде КМ који потпомажу домаће становништво да преживе", додаје Станић.

Дугорочно рјешење оваквог стања је пораст инвестиција, производње и извоза за шта треба створити повољан амбијент, сматрају економисти.



(БН телевизија)