Генерал Радев окреће авион ка Москви?

Држава има симпатије ка НАТО и ЕУ и жели жену на месту председника, а у директном дуелу побеђује неполитичка личност, мушког пола, наводно блиска Русији.

Свијет 14.11.2016 | 09:40 Фото: ЕПА/ВАССИЛ ДОНЕВ

Овога пута не мислимо на САД, овакав сценарио се догодио у нашем комшилуку – генерал Румен Радев је изабран за првог човека Бугарске, као независни кандидат, с подршком социјалиста и, наводно, веома блиским везама са званичном Москвом.

“Донедавно сам летео на совјетском борбеном авиону. На мојој дипломи стоји амерички печат. Ипак, ја сам бугарски генерал. Моја ствар је Бугарска”, рекао је Радев у недељу, после другог круга председничких избора у ком је укрстио копља са кандидаткињом владајуће партије ГЕРБ, Цецком Цачевом.

Бивши командант ваздухопловних снага Бугарске изабран је за петог председника Бугарске у њеној историји, до августа ове године у политици није био присутан, док га као кандидата нису истакле опозиционе Бугарска социјалистичка партија и Алтернатива за бугарско оживљавање.

Сасвим је јасна намера те две “улево” и “уруски” опредељене политичке опције:

Наследница Бугарске комунистичке партије је 2009. године отишла са власти, а као узрок тога наведени су неспособност суочавања са последицама економске кризе и висок степен корупције у друштву.
Странку која постоји свега две године основао је бивши председник Бугарске Георги Прванов, након пораза на председничким избора и напуштања БСП.


Прванов није остао до краја уз Радева, из нејасних разлога је крајем августа повукао своју подршку независном кандидату.

Његов пад је значио и додатни успон странке ГЕРБ Бојка Борисова, који је учврстио своју премијерску позицију, иако је годину дана касније поднео оставку. Убрзо се вратио, без већих последица. Сада, како ствари стоје, одлази, на дуже.

“Првог радног дана парламента ћу предложити оставку Владе”, рекао је Борисов после објављивања резултата другог круга председничких избора, у којим је кандидаткиња његове партије изгубила са 20 одсто разлике (58-38% за Радева).

Социјалисти су успели, искористили су одлуку власти да уведе обавезу изласка на овогодишње председничке изборе за све грађане и као кандидата истурили човека који је могао апсолутно да се свиди народу – војник, још пилот, амерички ђак, али и благонаклон према Москви.

Процењује се да је Радев победио из истих разлога који су Борисовљеву партију довели на власт – проблеми са корупцијом и споре реформе у јавном сектору. Притом је Радев, иако сматран “руским човеком” отворено истакао да не жели да Бугарска окрене леђа својим западним савезницима, очигледно свестан финансијског утицаја Европске уније на државу.

Сваки прави популистички лидер поред прагматичне има и страну која служи за задовољење широких маса, позивајући се на здраворазумски начин бављења политиком, уз емотивни дојам “братства”, Радев је позвао на укидање санкција Русији.

Притом, једном приликом је изјавио да Бугарска мора да заузима прагматичан став према руској анексији Крима, иако званична Софија нема потребе, али у крајњем случају ни основа за то, с обзиром на чињеницу да је чланица Европске уније и да, с тим у вези, мора да буде уз бриселски начин понашања у међународној политици.

“Људи су забринути… Шта је његова агенда? Он шаље контрадикторне поруке. Радев је мекши према Русији, на неки начин је ишао уз длаку русофилским емоцијама у бирачком телу. Ипак, мислим да је стопостотно окренут НАТО”, рекао је Ројтерсу неименовани западни дипломата са седиштем у Софији.

Аналитичари оцењују да разлоге за “отопљавање” према Русији треба тражити и у жељи да се обнове трговинске везе са Москвом, притиснутом економским проблемима и санкцијама, али и да се привуку руски туристи, који у Црну Гору неће више свраћати… А мораће негде, Бугарска је најближа.

Бугарска је и у проблему и зато жели да привуче капитал са истока. Вероватно прерано и неприпремљено чланство у Европској унији не доноси раст какав се очекивао, тако да наши суседи остају најсиромашнији чланови европске заједнице народа, са просечном платом од нешто мање од 500 евра.

У таквој држави је Борисов очајнички желео да остане на власти, пошто је предвиђен економски раст од око 3 одсто у наредној години. Због тога је више он учествовао у председничкој кампањи, њего његова кандидаткиња, притом покушавајући да “уразуми” бирачко тело које је кренуло да нагиње ка генералу.

Иако је тврдио да на њега не треба гледати као на русофила, Радев је присуствовао скупу љубитеља Русије и својим очима видео цепање застава ЕУ и НАТО. Организатори скупа су се оградили од поступака Националног руског покрета, то је учинила и БСП, али је то био аргумент за оцену да генерал “тежи” ка Москви.

У прилог томе сведочи и начин на који је скинуо униформу. Пажњу јавности је стекао невероватном представом у октобру 2014. године, када је у својству команданта ваздушних снага постао први Бугарин који је у Бугарској извео маневар “Пугачеве кобре”.

 

Први пут је покушао да оде годину дана касније, односно пре годину дана, када су најављене заједничке мисије бугарског Ратног ваздухопловства са НАТО снагама. Радев је услишио молбу Борисова, остао на функцији, али је захтевао да се преузму мотори за МиГ-29 из Пољске и репарирају, што би много значило војсци да се “прегура” до нове куповине целих авиона, не пре 2020. године.

Касније се сазнало, Радев је оставку поднео 27. септембра 2015. године, а спекулисало се да је то одлучио јер је Борисов остао нем на његов захтев да над бугарским небом не лете НАТО авиони, као и да “странци” не би требало да буду замена за “домаће”, те да не могу да прођу као фора да се не би каса испразнила за нове ловце.

Тај потез га је винуо у центар пажње, а генерал је постао опозициона фигура око које су се окупили и националисти и проруси и противници НАТО. Томе је допринело и сазнање да се успротивио набавци половних авиона типа Ф-16 које је нудио Пентагон.

Аналитичари ипак спуштају лопту и наводе да суштински не постоји велика разлика између онога што су у кампањи говорили Радев и Цачева. Ни један ни други кандидат нису изразили жељу за подизањем тензија у односима са Русијом и заговарали су “нежнији тон” све због економских интереса државе.

Обоје су на сличан начин говорили и о унутрашњој политици, стављајући у први план избегличку кризу и односе у региону. Све слично, само су речи које су коришћене биле другачије.

Ипак, избор Радева значи једно – Бугарској следи озбиљна политичка криза, после одлуке Борисова, као је више пута истицано у домаћој јавности, великог пријатеља премијера Србије Александра Вучића, самим тим и Србије, да обори Владу.

Председник Бугарске има углавном церемонијалну улогу, али је Борисову јасно да у оваквој консталацији снага “мирољубива и активна коегзистенција” није могућа, већ ће грађани ускоро морати и на парламентарне изборе.

А како ствари стоје у већем делу Европе, много развијенијем од Бугарске, Европска унија ће имати још једну велику бригу пред собом.

Чињеница је, неће Брисел проблему Бугарске давати велики значај, преокупиран је хаосом у свом дворишту, тако да ће званична Софија морати да се снађе сама. Или ће Радев заиста окренути бугарски авион ка Москви.

Извор: Б92