Зараза пустоши романијиске шуме

Инвазија црва поткорњака у посљедње вријеме узела је маха, а овај проблем посебно је изражен у општинама Соколац, Хан Пијесак и Рогатица, због чега постоји озбиљна опасност од сушења шума.

Република Српска 07.10.2016 | 13:55 Стручњаци објашњавају да је ријеч о црву који буши "ходнике" у стаблу различитих врста дрвећа, а најчешће то чине послије суше, града или мраза. Једно заражено дрво се осуши за мјесец и може додатно заразити нових 60 стабала.

Према ријечима директора предузећа "Шуме РС" Ристе Марића, на удару црва поткорњака најчешће је четинарско подручје у поменутим крајевима.

"Због тог проблема, на основу наредбе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС прекинута је редовна сјеча на подручју шумског газдинства "Романија" Соколац и у Хан Пијеску. И ишло се на санирање проблема који су настали због сушња шума", рекао је Марић.

Додао је да је поткорњак на подручју поменутих газдинстава присутан још од 2009. године, а због непредузимања одговарајућих мјера, сушење шума је ескалирало почетком ове године.

"Због одлуке која је била на снази од 2009. до половине 2015. године, није било могуће дјеловати на начин како сада дјелујемо. То, између осталог, подразумијева и сјечу болесних стабала", рекао је Марић, додајући да појавом поткорњака, свако стабло почне да пушта смолу, што значи да је болесно, те се одмах креће у санацију терена.

У "нападнутим" газдинствима, нагласио је Марић, до сада је санирано више од 70 одсто терена, док ће у наредном периоду, кроз редовну сјечу, бити завршени и остали дијелови на којима је евидентиран овај проблем.

"Штета коју је поткорњак причинио на нашим шумама биће позната тек кад буде завршена комплетна санација поменутих подручја", нагласио је Марић.

Кад је у питању рогатичко шумско-привредно подручје које се простире на више од 40.000 хектара и којим газдује ШГ "Сјемећ", сушење шума почело је још прије пет година. Према процјенама овог газдинства нападнуто је око хиљаду хектара на којим су високе шуме смрче и храста.

"Смрчу суши поткорњак, а храст гљивична обољења уз сушење од врха низ стабло" рекао је технички директор ШГ "Сјемећ" Марко Томовић.

Како би предухитрили сушење шуме учињено је све што је било у њиховим могућностима.

"На рубовима шума, пропланцима и свагдје гдје је веће присуство болесних стабала поставили смо више од 500 "клопки" са фероманским мамцима за поткорњаке", казао је Томовић.

Додао је да обавезно скидају кору са сваког одсјеченог "живог" стабла уз максималну примјену шумског реда.

"Али, очигледно све то није довољно и морају се тражити нове мјере и начини заштите шума. Према нашем мишљењу, на потезу је наука која би требало да да одговор како даље", рекао је Томовић, додајући да све то директно утиче на тржишну цијену и укупан финансијски биланс који се одражава на плате око 230 запослених.

Мјере

Међу мјерама за спас шума које спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС јесте и наредба која регулише сјечу стабала на романијском платоу, за шта је формирана радна група.

"Прије годину и по донесена је измјена Правилника о шумском реду. Влада и Министарство су обавезали "Шуме РС" и сва шумска газдинства да предузму мјере на сузбијању штеточина одговорних за сушење шума на појединим подручјима" рекли су у Министарству додајући да су у том смислу "Шуме РС" дужне да приоритетно уклањају обољела стабла.

Највише су захваћена подручја Шумских газдинстава

* "Височник" Хан Пијесак

* "Романија" Соколац

* "Сјемећ" Рогатица

Извор: Глас Српске