Анализа - видео: Пета деценија фудбалског поноса...!

Не тражите му да оде у историју, јер тад сигурно неће отићи! Легендарни Франческо Тоти данас прославља свој 40. рођендан!

Фудбал 27.09.2016 | 23:00 "Рим је моја породица, Рим су пријатељи приљатељи, Рим су људи које волим. Рим је море, Рим су планине, Рим су споменици. Рим су Римљани. Рим је жута и црвена. Рим је за мене свет. Овај клуб, овај град, били су мој живот. Заувек."

Легендарни Принц Рима Франческо Тоти је 40 година живота и 25 година фудбалске каријере ставио у управо ту једну мисао, објаснивши на најбољи могући начин шта за њега значи Вечни град и клуб у којем је одрастао и њему остао веран до краја.

Још када су му пре 27 година директори из Милана закуцали на породична врата, не питајући за цену коју је потребно да плате само да би га одвели у град моде и славног фудбала, у себи је рекао „не“, а исто то је фино углађеној господи поручила и његова мајка. Јер када сте римско дете постоји само једна дилема – црвена или небескоплава. А у Тотијевојпородици је постојао само један могући избор – Рома.

А пета деценија је дошла на врата, међутим, у њему још увек тиња дух управо тог ћосавог плавушана, којег је Вујадин Бошков, након сугестије Синише Михајловића, одлучио да уведе у игру против Бреше. Сигурно и не слутећи да ће том одлуком покренути једну нестварну фудбалску причу и себе златним словима уклесати на њен почетак.

Лобови, пете, фудбалска визија и машта. Оданост, верност, лојалност. Речи које личе једна на другу, али свака има засебно значење. Одан је Риму, веран је Роми, лојалан је армији навијача. Не само оној која навијају за Рому, већ оној са којом је поделио свој фудбалски дар. Аплаудирали су му у Милану, аплаудриали су му пре само два дана у Торину. Фудбалска публика на "чизми" зна да цени своје великане, свесна да та врста изумире и више се вероватно никада неће појавити.

Он је Роми дао све, али Рома је њему остала дужна. Само један "скудето", два Купа и два Суперкупа Италије. Однос клуба и Франческа Тоија, али пре свега однос појединих људи на челу клуба и њега самог, много пута није био сразмеран. То се на најбољи начин могло видети прошле сезоне, када је бачен на стуб срама само због тога што је одлучио да јавно проговори о бесрамним потезима ван терена. Спалети је тада одлучио да гради ауторитет на погрешној особи, али се извукао из сопствене замке, и то само због тога јер је Тоти тако желео. Иако је могао, Принц Рима није окренуо публику против њега, она је то урадила сама, али се комплетна ситуација врло брзо стишала, јер је управо Тоти на томе инсистирао. Једноставно, клупски циљеви су увек били изнад свега, а тако је било и након јучерашњег интервјуа његове супруге Илари, која је Спалетија назвала малим човеком, а за председника Палоту није умела да пронађе благе речи, па је одустала од оцене његових карактерних особина.

„То су речи жене која воли и проживљава проблеме свог мужа. Знам колико је патила због ствари које су ми се догађале прошле сезоне, али желим да нагласим да изузетно ценим тренера и имам лојалан однос са председником. Сви смо усмерени ка истом циљу, а то је добро за Рому. Као што сам рекао у више наврата, славим свој 40. рођендан и желим то да урадим са својим другарима, тренером, играчима, мојом породицом и навијачима“, рекао је касно синоћ Принц Рима.

Франческо Тоти је једноставно играч неког другог кова. Своју славу је живео кроз своје голове и мајсторије на терену, живео је за хук и овације Олимпика, а не за број лајкова на Фејсбук страницама и Твитеру или салдо на банковном рачуну. Одувек је живео за Рим и Рому, а тако живи и сада. Јер да су му новац и трофеји примарни у животу, почетком новог миљенијума би прихватио понуду суровог капиталисте Флорентина Переза, заиграо за чувене Галактикосе, покорио Европу и вероватно узео ту чувену Златну лопту. Али је одбио, иако сматра великом грехом то што је уопште могао и да помисли на прелазак у Мадрид.

„Када вас можда и најјачи тим на свету позове да му се придружите, почнете да размиљате о томе какав може да буде живот на неком другом месту. Разговарао сам са председником Роме (Франко Сенси), али је на крају пресудио разговор са породицом, у којем сам се подсетио да дом заправо значи све у животу“, поручио је надавно Тоти.

Каријеру је почео као Златни дечак, који је касније израстао у римског краља. У Роми му је увек недостајало искрених фудбалских „поданика“. Ратника, ако не истих, онда макар приближних квалитета и особина. Суштински их је имао само те 2001. године у ликовимаГабријела Омара Батистуте, Кафуа, Канделе, Самуела, Делвекија, Монтеле, Томазија,Емерсона... Неприкосновеног војсковође Фабија Капела. Само тад и никада више. Само тај "скудето" и ниједан више. Увек је кубурио са саиграчима, увек је био много већи од остатка екипе, а тако је и данас, када слабијима од себе греје клупу, иако је и у 40. години бољи играч од њих. Али то је поново Спалетијев образ, а не његов.

Челницима Роме, на челу са несимпатичним и слаткоречивим Џејмсом Палотом, боље је да му у рођенданској честитки не пожеле срећан завршетак каријере, јер он то неће учинити када они желе, него када буде сам осетио да је време за крај. А чак и ако тако одлучи, сигурно неће сести у фотељу, у неку од канцеларија на стадиону коју они већ нису окупирали, него ће остати на терену, у некој другој улози, вероватно тренерској, јер ће му бити тешко да се одвоји од игре којој је подарио свој читав живот и града који је за њега читав свет.

Не тражите му да оде у историју, јер тад сигурно неће отићи.





Извор: моззартспорт