Предраг Мијатовић: Не звиждите, погурајте Србију на Мундијал!

Фудбалски ас Предраг Мијатовић верује да је време да „орлови“ заиграју на великом такмичењу. Такође, саветује да се ослободимо прича о Косову и да боље организујемо клубове ако хоћемо да нам фудбал крене напред.

Фудбал 28.09.2016 | 00:00 Могу ли „орлови“ на Мундијал 2018. године?

- Реми на „Маракани“ против Републике Ирске (2:2) није нешто што сам очекивао, али без обзира на тај резултат, оптимиста сам. Пут до Русије је веома дуг. Сигуран сам да нам предстоје тешки мечеви, јер су и друге репрезентације из наше групе мотивисане и виде прилику да играју на Светском првенству. Нација жели да се фудбалери домогну Мундијала после неколико неуспешних циклуса, а амбиција и огромна жеља код репрезентативаца сигурно постоји. По квалитету Србија заслужује да се нађе у Русији 2018. године. Морамо да створимо такав амбијент да и кад не иде на терену, навијачи верују у фудбалере. Очекивати да на утакмици нема звиждука када губимо је потпуно сулудо. То се дешава свуда у свету, било у клубу или у репрезентацији. Играчима је потребна већа подршка, пун стадион, али то зависи и од њиховог учинка на терену. Уколико навијач осети да се играч бори и да жели, онда му сигурно неће звиждати.

Утисак је да нам недостају нападачи попут Милошевића, Кежмана, Жигића... Да ли је решење странац у дресу Србије?

- Ако се ФСС одлучи на такав потез, онда тај странац мора да буде веома квалитетан и да прави разлику на терену. Видели смо како су Шпанци појурили за Бразилцем Дијегом Коштом. Слажем се са тим да фудбалера који може сам да реши утакмицу уврстимо у састав Србије, али треба бити опрезан.

Фудбалској репрезентацији Косова је омогућено да играју квалификације за Светско првенство. Колико су ФИФА и УЕФА тим поступком испали непоштени према Србији?

- Требало би да схватимо да је то чињеница. Косово је члан ФИФА, одиграли су званичну утакмицу и сада да провлачимо питање колико су према нама били фер или колико је све то нормално, односно ненормално, губљење је времена. Морамо да се помиримо на неки начин са судбином. Морамо да размишљамо о себи, о нашим квалификацијама, о нашем пласману.

Српски клубови немају ниједног представника у европским такмичењима. Какав утицај би имала лига бивше СФРЈ?

- Динамо из Загреба и без заједничке лиге је редовни учесник Лиге шампиона последњих година. Неке ствари дефинитивно морају да се промене како би и наши клубови играли Европу. Динаму редовно полази за руком, док је Партизан само у пар наврата био учесник најелитнијег клупског такмичења, а Црвеној звезди је ове сезоне недостајало среће. Квалитет постоји, али тренутна ситуација по клубовима је таква да има много проблема у самом председништву. Прво код црвено-белих, а ево сада и у Хумској. Када се стабилизује ситуација по клубовима, онда би требало да обратимо више пажње на спортске пројекте. Ако гледамо са фудбалске стране, формирање лиге бивше Југославије било би добро за цео регион.

Да ли Партизану и Црвеној звезди треба човек попут Здравка Мамића?

- Ни за успех ни за неуспех није заслужан један човек, већ је ствар читаве организације. Апострофирао бих рад репрезентације Хрватске, јер је најбољи пример. Годинама имају континуитет и јединствени су у региону. Имају страховито добар тим, пуно играча који играју по најбољим клубовима Европе: Реалу, Барселони, Јувентусу... Одлична генерација.

Видели смо спортске поздраве српских и хрватских кошаркаша и ватерполиста у Рију. Хоће ли икада наши народи стабилизовати односе у тој мери?

- Апсолутно сам сигуран да ће се и то десити. Спорт би требало да буде изнад свих проблема, а поготово изнад оних политичких. Достојанствен спортиста пружа руку ривалу, честита му и пожели му срећу, без обзира на то које је националности. То је потпуно нормална ствар у спорту, а очекујем да тако нешто буде и у фудбалу.

Реал може до титуле

Може ли Реал до титуле у Примери, поред ванземаљаца какве има Барселона?

- Главни циљ Реал Мадрида ове године јесте освајање првенства Шпаније. Мислим да могу да испуне тај циљ јер имају сјајан тим. Зидан је прошле године дошао на клупу и дао је велики допринос у освајању Лиге шампиона. Барселона има тим који последњих година доминира, барем када је шпанско првенство у питању. Ту је и Атлетико.

Добро је да сам прешао у Партизан

Као 20-годишњак донели сте веома важну одлуку, прешли сте из Будућности у Партизан иако сте били симпатизер Хајдука?

- Много Црногораца је у то време навијало за Хајдук зато што су имали сјајну генерацију која је играла и за репрезентацију Југославије. Играчки узор био ми је голгетер Ивица Шурјак. Тако сам се одлучио за Сплићане иако ми је отац био партизановац. Ипак, млад играч не би требало да доноси одлуку о наставку каријере вођен емоцијама, већ хладне главе. Уз савете оца и стрица, моја одлука је била Партизан.

Милиметар од хероја до трагичара

Андрија Павловић је против Ираца погодио пречку. Да ли сте се тада сетили и ви ваше из 1998. године?

- Не би требало да правимо баук око тога што је Павловић при резултату од 2:1 за Србију погодио пречку! Имао је прилику, није је искористио и шта сад? Тај промашај би требало да му буде подстрек за наставак каријере. То јесу тешки моменти, поготово за актера. Мени би било најдраже да је лопта уместо пречке отишла у гол. То се није десило са мојим пеналом. Није био гол већ пречка, а она је саставни део фудбала. Нападачи морају да се навикну на то да неће сваки шут ући у гол, већ ће бити и промашаја. Увек центарфора милиметри деле од хероја до трагичара.

Извор: блиц.рс