Колико и коме је све дужна Српска?

О стању спољног дуга Републике Српске информисали смо се у Министарству финансија Републике Српске, а добијене податке за портал "Мондо.ба" је прокоментарисао економиста Марко Мартић, директор бањалучког Центра за истраживање и студије "ГЕА".

Република Српска 07.07.2016 | 22:55 Укупан спољни дуг Републике Српске на дан 30. април 2016. године износи 3.042,72 милиона КМ, наводи се у званичном одговору Министарства финансија Српске на упит портала "Мондо.ба" о стању спољњег дуга Републике Српске.

"Што се тиче структуре спољног дуга са аспекта кредитора, Република Српска има задужења према Свјетској банци (WБ ИДА, WБ ИБРД), Лондонском клубу повјерилаца, Паришком клубу, Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), Европској инвестиционој банци (ЕИБ), Европској комисији, Међународном монетарном фонду, Међународном фонду за развој пољопривреде (ИФАД), Развојној банци Савјета Европе (ЦЕБ), Кредитном заводу за обнову Франкфурт на Мајни (КфW), Владама Аустрије, Јапана, Кореје, Србије, Пољске, Португала, Шпаније и Белгије, као и ОПЕЦ фонду за међународни развој", кажу из Министарства финасија Републике Српске, наводећи још и да је Репубилка Српска мање задужена од већине сусједних земаља.

"Посматрајући дуг у односу на БДП земаља у региону, Република Српска је са укупним дугом од 58,5 одсто БДП-а, на крају 2015. године, мање задужена од већине земаља региона (Србија 75,5 одсто БДП-а, Црна Гора 61,7 одсто БДП-а, Хрватска 86,7 одсто БДП-а), изузев Македоније (46,5 одсто БДП-а)", кажу из Министарства финансија Српске.

Директор бањалучког Центра за истраживање и студије "ГЕА" Марко Мартић, слаже се са констатацијом да је Република Српска умјерено задужена. Али...

"Оно што је проблем јесте растући тренд задуживања и структура економије. Мале и рањиве економије су знатно више изложене ризику задужености у односу на велике (САД, Јапан, Француска, Њемачка) па тако и проценат јавног дуга у односу на БДП треба схватити условно. Дуг сам по себи и не би био проблем када би водио ка снажнијем економском расту, али када задуженост расте знатно брже од БДП-а, као што је то случај у БиХ и Републици Српској, то је онда дугорочно гледано озбиљан проблем.Уосталом, основна економска логика каже да поврат од инвестиције која се финансира из кредита мора бити већи од обавеза по том истом задужењу, а то код нас није случај", каже за Мартић.

Ко види корист од економског раста?

Центар за истраживање и студије "ГЕА" недавно је објавио одличну екномску анализу "Године враћања туђих дугова“ која је показала да се евидентни раст прихода од индиректних пореза задњих десетак година поклапа само са растом обавеза по спољном дугу, док приход локалних заједница у Републици Српској стагнира.

Другим ријечима, корист од економског раста виде само страни кредитори, а локалне заједнице, општине, градови и обични грађани у међувремену – преживљавају.

На примјер, 2006. године Република Српска је издвајала 92 милиона КМ годишње на име враћања спољног дуга док је 2015. године у ту исту сврху издвајала скоро 200 милиона КМ.

"Први на листи приоритета приликом расподјеле прикупљених средстава од индиректних пореза су отплата спољног дуга и буџети БиХ институција, па тек иза тога слиједе ентитетски буџети и финансирање локалних заједница. За општине и градове ово је најважнији извор прихода који у просјеку учествује са 60 одсто у финансирању њихових буџета.

Пројекције за наредни период показују и да градови и општине могу очекивати додатни пад прихода од индиректних пореза због преузетих обавеза Републике Српске по основу спољних кредита", каже Мартић.



ММФ-у "дођемо" 359 милиона КМ

Према подацима Министарства финансија Републике Српске стање дуга Републике Српске према ММФ-у, на дан 30. априла 2016. године, износи 359,35 милиона КМ, а односи се на дуг по ИВ Станд бy аранжману. Ради се о кредитном задужењу са роком отплате пет година, у који је укључен 'грејс' период од три године, уз тржишну каматну стопу за трансакције са ММФ-ом (тренутно 1,05 одсто). Услови отплате теку од датума повлачења сваке транше, те се износ главнице и камате по годинама разликује.

Средства кредита намијењена су за подршку буџету с циљем ублажавања ефеката свјетске економске кризе, очувања континуитета валутног одбора, одржавања фискалне дисциплине, унапређивања реформе јавног сектора, очувања стабилности финансијског сектора, побољшања пословног окружења, те финансирање буџетских издатака у 2014. и 2015. години, наводе из Министарства.

"Намјена ММФ кредита је дефинисана и подразумијева истовремену интервенцију на више подручја, прије свега на уравнотежењу буџета, али и реформи јавног сектора те побољшању пословног окружења. Нажалост, оно што је до сада видљиво јесте да је већина новца по основу ИВ Станд бy аранжмана ипак отишла на финансирање буџетских издатака, а да су издвајања за унапређење реформе јавног сектора и побољшање пословног окружења била скромна, односно, да су ти ефекти изостали.

Када је задуживање код ММФ-а у питању увијек ће се наћи присталице и критичари таквих одлука. Добро је да таква расправа постоји, међутим, оно што је реалан проблем да ми сами нисмо успјели изградити систем који неће генерисати дугове. У таквим условима и подршка ММФ-а има ограничене домете", каже Мартић.

Тешке године тек слиједе

Из Министарства финасија Републике Српске кажу да су средства по основу ИВ Станд бy аранжмана повлачена у периоду септембар 2012 - јули 2014. године, а посљедња повучена транша ће бити отплаћена у јулу 2019. године.

"Услови аранжмана су такви да ће оптерећење по основу сервисирања овог задужења бити најтеже у годинама које тек слиједе, дакле, у 2017. и 2018. години. Једноставно, након истека 'грејс' периода све обавезе по основу враћања кредита су збијене у преостале двије године и то је оно што нас очекује у блиској будућности", каже Мартић.

Нови кредит "на леду"

На сједници Фискалног савјета БиХ у мају је прихваћен нови кредитни аранжман са ММФ-ом у износу од 550 милиона евра. Међутим, овај кредит је стопиран - до даљњег. Резидентни представник ММФ-а у БиХ Франциско Пароди рекао је данас да је Међународни монетарни фонд одгодио кредитни аранжман БиХ јер сви чланови Фискалног савјета нису потписали писмо намјере.

"Због одгађања у потписивању Писма намјере, састанак Извршног одбора ММФ-а на којем се требао разматрати захтјев власти за одобравање Проширеног аранжмана, се морао одложити до даљњег. Елементи програма као и садржај Писма намјере су усаглашени између мисије ММФ-а и органа власти БиХ у мају 2016. До данас ММФ-у није достављено отписано Писмо намјере", рекао је Пароди.

Спекулише се да одгађање аранжмана има везе са условљавањем потписа предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића и федералног премијера Фадила Новалића на адаптацију Споразума о стабилизацији и придруживању.

Чекајући ММФ...

И, док неким чудом нови аранжман са ММФ-ом можда ипак буде одобрен, институције се довијају како знају и умију. Република Српска, на примјер, задужила се почетком седмице на Бањалучкој берзи за око 10 милиона марака новом аукцијом трезорских записа, а прикупљени новац планира да потроши за финансирање буџетских издатака у овој години.

"Извјесно је да Република Српска и ФБиХ немају превише опције за задуживање из спољних извора и због тога су оба ентитета једноставно принуђена да растуће обавезе финансирају из домаћих извора (емисије обвезница, трезорски записи и сл.). У Републици Српској је то израженије што се онда рефлектује на унутрашњи дуг који је сада значајно већи у односу на спољни", каже Мартић.

Овоме говори у прилог и Информација о стању јавне задужености БиХ коју су недавно разматрали посланици Представничког вијећа Парламентарне скупштине БиХ, у којој се наводи да је унутрашња задуженост БиХ око 3,5 милијарди КМ. У овом износу ФБиХ учествује са 35,74 одсто, Брчко Дистрикт са 0,27 одсто, а Српска са чак 63,99 одсто.

Укупна задуженост БиХ тренутно износи око 11,9 милијарди КМ - на вањски дуг отпада 8,4 милијарде КМ, а унутрашњи дуг је око 3,5 милијарди КМ.

(Мондо.ба)