Сјећања - видео... Било је то овако - Данска 1992. вс Грчка 2004.: Како се мјере чуда? Голови за дијете на самрти и шта буде кад се уједине сви богови свијета?!

Сећате ли се Кима Вилфорта и његове тужне приче? А најлепшег лета у савременој грчкој историји?

Фудбал 17.06.2016 | 00:00
Сјећања - видео... Било је то овако - Данска 1992. вс Грчка 2004.: Како се мјере чуда? Голови за дијете на самрти и шта буде кад се уједине сви богови свијета?!
У више од пола века дугој историји ЕУРА два пута су се догодиле прворазредне сензације. Данска титула 1992. и грчка круна 2004. Таква два чуда на репрезентативном плану тешко да ће се поновити у догледно време... 

Прву половину деведесетих година обележила су велика политичка превирања широм Европе. Две најмоћније социјалистичке земље, СССР и Југославија распале су се, Совјети су зато играли у Шведској '92. као Заједница Независних Држава, док су Југословени враћени са првенства због санкција Уједињених нација. Уместо њих на шампионат су отишли Данци (други у квалификационој групи, иза Плавих) и као резерва постали прваци Европе. До тријумфа Грчке 12 година касније та титула важиће за највеће чудо у исторји ЕУРА...

И док су се једни распадали други су се уједињавали – званични шампиони света из Италије Западни Немци, у Шведској ће заиграти појачани браћом са истока.
“Немачку више нико неће моћи да победи”, грмео Франц Бекенбауер по паду Берлинског зида, а онда се у међувремену мангупски повукао са места селектора као првак света и сав притисак свалио на плећа Бертија Фогтса, посматрајући велико чудо у финалу из удобне ложе Улевија. Да, резерве из Данске без свог најбољег играча Михаела Лаудрупа (због сукоба са селектором Нилсеном није путовао на ЕУРО) у борби за трофеј савладале су светске шампионе. Чак је било глатко. Било је 2:0.

Ако политику оставимо по страни апсолутни јунак и човек по коме ће се памтити Шведска 1992. био је легендарни везиста Брондбија и дански репрезентативац Ким Вилфорт. Он се тог лета суочавао са страшном породичном трагедијом пошто му је ћерка боловала од леукемије и била на самрти. После ремија са Енглезима и пораза од домаћина (елеминација је била извесна) отишао је кући како би са седмогодишњом Лин провео њене последње дане. Али његови другови у трећој рунди изненадили су Францусзе (2:1), Швеђани одиграли поштено, добили Енглезе и Вилфорт је одјурио назад у Гетеборг. У полуфиналу против моћних Холанђана тукао је четврти пенал за Данску и погодио. Шмајхел је одбранио шутМарка ван Бастена са 11 метара и Нилсенов тим прошао је у финале. А тамо Панцер дивизија.Ефенберг, Замер, Хеслер, Клинсман, Ридле, Фелер, Бреме, Колер, Мелер... Језиво. Два дана уочи коначног обрачуна Лин је позлило. Ким се поново вратио кући. Ћеркица му је чим је дошао са болничке постеље поручила да жели да гледа тату у финалу...

Први гол за Данце постигао је Јенсен у 18. минуту. У 78. високи момак са бројем 18 на дресу маниром највећих дриблера намагарчио је Томаса Хелмера, опалио и – погодио! Све је готово 2:0! Вилфорт! Скакао је до облака! Није било веће среће...

Три дана касније Ким Вилфорт сахранио је седмогодишњу ћеркицу Лин. Није било веће туге...

А на небу, тамо где је Лин сигурно отишла, на свака три или четири дана јуна 2004, изнад Пиринеја, пуном паром радили су сви Богови овог света. И радили су само за Хелене. Тога се већ већина нас јако добро сећа. На њиховој клупи седео је задрти Шваба Ото Рехагел, а играли неки момци за које многи до тада нису ни чули – Делас, Вризас, Басинас, Загоракис, Катсуранис, Карагунис, Јанакопулос, Дабизас и наравно Харистеас. Гањали су лопту како су знали и умели, из све снаге и све је то јако ружно деловало. Нису марили. Прошли су најтежу групу са Португалом, Шпанијом и Русијом. У четвртфиналу избацили су тада актуелне шампионе Европе Французе са 1:0 (Харистеас), па онда Чехе (опет 1:0, Делас у продужетку) и на крају по други пут тукли домаћине Португалце. Опет 1:0. Опет Ангелос Харистеас!

Свет је у неверици посматрао шта то раде те фудбалске аналфабете и ко их је “овластио” за тако нешто...

ДАНСКА - НЕМАЧКА 2:0
/Јенсен 18, Вилфорт 78/



ИДЕАЛНИХ 11 (формација 4-3-3): Шмајхел (Данска), Англома (Француска), Блан (Француска),Колер (Немачка), Бреме (Немачка), Хеслер (Немачка), Ефенберг (Немачка), Гулит(Холандија), Б. Лаудруп (Данска), Бергкамп (Холандија), Ван Бастен (Холандија). 

НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ: Ларсен (Данска), Бролин (Шведска), Ридле (Немачка), Бергкамп(Холандија) по 3 гола.

*Лета 1992. последњи пут на ЕУРУ такмичило се осам репрезентације и по последњи пут за победу се добијало два бода, а по први пут играчи су на полеђини дреса имали иштампана своја имена; Барселона је те године по први пут постала шампион Европе савладавши Сампдорију у финалу са 1:0; За најбољег играча Европе проглашен је Ван Бастен, док је Златну копачу “обуо” ас Ренџерса Али Мекоист; Рођени су Нејмар, Ериксен, Геце...

ПОРТУГАЛ - ГРЧКА 0:1
/Харистеас 57/



ИДЕАЛНИХ 11 (формација 4-3-3): Чех (Чешка), Замброта (Италија), Делас (Грчка), Карваљо(Португал), Сеитаридис (Грчка), Загоракис (Грчка), Маниш (Португал), Недвед (Чешка),Роналдо (Португал), Руни (Енглеска), Барош (Чешка).

НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ: Милан Барош (Чешка) 5 голова.

*Лето 2004. и тријумф Грчке на Европском шампионату засенили су све што се на целом свету догодило те године...

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар