Хрвати масовно напуштају Хрватску

Хрватска се 20 година врти у круг, бира погрешно политичко вођство, што је довело до стварања политичке елите која не води добро земљу.

Како пише “Вечерњи лист” посљедица тога јесте да је Хрватска након привредне кризе дошла до оне много теже - друштвене кризе која тјера породице ван земље.

Тренутно је најболнија мјера задата из Европске комисије, за пријевремено пензионисање и порез на имовину. Порез на имовину ће оптеретити ионако осиромашено друштво, доћи ће до распродаје некретнина и срушиће им се цијена, а пријевремено пензионисање је проблем за земљу у којој ионако 300.000 људи годинама не ради.

Како наводи лист, не баве се оживљавањем привреде, а хрватски политичари заборављају да је и кључно питање демографија, да за неколико година неће имати ко да ради у Хрватској, а притисци на пензиони систем биће јачи. То су главни проблеми које су изнели хрватски економисти, преноси Б92.

Професор са Економског факултета у Загребу Љубо Јурчић каже да је највећи капитал способна влада коју Хрватска нема.

- Тренутна криза више није ни привредна, ни финансијска, него криза друштва и зато људи одлазе. Имамо ресурсе који омогућују два пута већи доходак од садашњег, међутим немамо ни Владу ни политику која ће то спровести - каже Јурчић.

- Срамотно је колико се Хрватска мало промјенила - коментарисао је Жељко Ловринчевић са Економског института. Европска комисија је Хрватској међу мјерама предложила и да продуже старосну границу за пензију, убрзавање приватизације и увођење пореза на некретнине. Иако дио назначених економиста сматра да је то погубно за земљу, изгледа да другог решења тренутно нема.

Главни економиста Хипо банке Хрвоје Стојић каже да ће се увођењем пореза на имовину отворити простор за смањење пореза на рад и капитал, о чему размишља и Влада, а потврдио је то на свом првом јавном наступу у улози замјеника министра финансија Саша Дрезгић.

Цијену рада треба смањити јер, како каже, Хрвати имају скупу државу. Хрватској у прилог још ове године иде ниска цијена капитала па то треба искористити и задужити се на европском тржишту за предвиђених 1,5 милијарди евра којима би се рефинансирало будуће доспјеће дугова.

Извор: Вечерњи лист