Запис једног времена: Састанак у подруму, Аугенталер и ОНАЈ гол...

...због којег га Звезда заувек слави! Досад неоткривени детаљи у припреми Бајерновог гостовања у Београду 1991. године...

Клаус Аугенталер. Његово и име и презиме тачно четврт столећа титра на уснама сваког навијача Црвене звезде. Играће ту док је света и века. Има и због чега. Он је ОНАЈ човек који је постигао ОНАЈ гол, за пролаз црвено-белих у ОНО финале, касније и освајање Купа шампиона.

Да ствар по њега буде гора био је капитен Бајерна. А од капитена се очекује да буде први који ће да поведе напред, никако упропасти труд саиграча. Њему се није дало. На срећу Делија.

Данас, иако далеко од Србије и Београда, иако на новом тренерском почетку, открива не само да га тај пораз пече као гуја, него и шта је све претходило реваншу полуфинала Купа европских шампиона.

Са Аугенталером је разговарао новинар немачког Дочје велеа Немања Рујевић. Интервју је толико добар да би био грех ако бисмо га пренели са нашим упадицама. Уместо тога одлучили смо да га поставимо изворно.

Уживајте...

Дојче веле: Недавно сте у седмолигашу Донауштауфу представљени као тренер од следеће сезоне и тада сте рекли да су вам порази „један од најгорих порока“. Како се међу њима котира елиминација Бајерна од Црвене Звезде 1991. године?

Клаус Аугенталер: То је био један од темељних разлога да окончам каријеру после те сезоне.

Дојче веле: Престали сте да играте због Звезде?

Клаус Аугенталер: Не због тога што смо изгубили од Црвене звезде већ због нуспојава пред утакмицу и поготово после утакмице. После утакмице се мање-више радило о томе да сам дао аутогол, иако је голман Рајмон Ауман био укључен у то. Пре свега се радило о оптужбама тренера (Јуп Хајнкенс, прим. ау) да сам пред утакмицу одржао тајни састанак са екипом. Тај састанак био је, међутим, сазван и одржан са позитивним намерама по екипу.

Дојче веле А заправо је у Београду ишло добро по Бајерн, Ви сте дали гол уз невероватну грешку Стојановића. Онда Вам се десио тај последњи минут. После сте рекли да сте тако несрећно шутнули лопту због артрозе стопала. Јесте ли били озбиљни с тим?

Клаус Аугенталер: „Не, али шта да кажем, лоше сам погодио лопту, она иде високо ка голу и Рајмон Ауман је, уместо да је пребаци преко пречке, сам угурао у гол“.

Дојче веле: Ово са артрозом је био виц?

Клаус Аугенталер: Да, да.

Дојче веле: Јесте ли причали са Ауманом о томе?

Клаус Аугенталер: Да, свакако. То је 99 одсто била његова грешка. Он је то и знао, био је довољно самокритичан. Било је то горко испадање, водили смо 2:1 и пет минута пре краја је Роланд Волфарт погодио стативу, а гол би нас водио даље. И онда нас у надокнади времена задеси таква несрећа. Али после се о свему томе није више причало већ је тема постало нешто друго: за викенд смо имали неку пријатељску утакмицу и ту ме је тренер Јуп Хајнкенс оптужио да сам без његовог знања одржао тајни састанак са играчима пре него што смо одлетели за Београд.

Дојче веле: Ви сте заиста тај састанак и сазвали.

Клаус Аугенталер: Јесам, али сам то урадио мање-више на подстицај Улија Хенеса (тада менаџер Бајерна, оп. ау).

Дојче веле: Играче сте окупили у подруму ваше куће. Како је то изгледало?

Клаус Аугенталер: То смо више пута радили у кризним временима. Тада бих, као капитен, позивао играче мојој кући и разговарали бисмо о проблемима. Претходног викенда смо у Менхенгладбаху пред крај утакмице изједначили на 1:1 и тиме је првенство остало отворено (првак је постао Кајзерслаутерн). Ули Хенес ми је рекао да још једном треба да дам све од себе да покренем тим и ја сам рекао да хоћу, иако смо код куће изгубили 1:2 од тада јаке београдске екипе. И у Београду смо скоро прошли даље. Рекао сам пре тога момцима да ћемо дати све од себе, да имамо шансу иако смо код куће изгубили. Замало смо пропустили улазак у финале.

Дојче веле: Јесте ли тада пробали да „украдете“ посао Хајнкенсу и на том састанку договорите тактику?

Клаус Аугенталер: Не, не, није се радило о тактици, то је одређивао Јуп Хајнкенс. Радило се о нашем приступу, ставу, о могућим разлозима што тада нисмо били први на табели у првенству и о томе да, упркос поразу од Звезде, ипак можемо да прођемо даље у Београду. Хајнкенс је био неко време љут јер није знао да сам сазвао састанак тима. Али то смо више пута радили без тренера.

Дојче веле: Недавно су Бајерн и Звезда играли кошаркашку Евролигу у Београду и на трибинама је био један навијач са Вашом сликом и натписом „Виелен Данк, Херр Аугентхалер“ („Много хвала, господине Аугенталер“). Знате ли да Вас је аутогол начинио бесмртним у Србији?

Клаус Аугенталер: Не, нисам знао.“

Дојче веле: Кога сте највише ценили из тог тима Црвене Звезде?

Клаус Аугенталер: Имали су четири, пет супер играча… не сећам се како се звао онај брзи нападач.

Дојче веле: Панчев или Бинић?

Клаус Аугенталер: Панчев! Да, Панчев. Због њега смо мењали тактику тако да Штефан Ројтер игра либера, јер је Панчев био тако брз, а ја сам играо против Просинечког у средини“.

Дојче веле: Тада је још било могуће да игра рецимо један Роберт Просинечки, генијални фудбалер, али човек који је пушио цигарету за цигаретом. И Ви сте пушили?

Клаус Аугенталер: Јесам, и ја сам.

Дојче веле: Је ли истина да сте прешли на електричну цигарету?

Клаус Аугенталер: Јесте, и то успешно. Надам се да ћу престати сасвим.

Јесмо ли вам рекли да ћете уживати?