Мирослав Ђукић је међу 14 највећих свјетских фудбалера у 20. вијеку!

Тако је изабрао велики Јохан Кројф! Уз Пелеа, Марадону, Ван Бастена, Бекенбауера, Кантону, Гулита, Сократеса... Ево и зашто...

Прошло је 15 дана откако је Јохан Кројф отишао у вечност. Губитак вероватно најбољег фудбалера којег је Европа имала отворио је многа питања и теме. Подсетио је на значај који је Јохан имао у европском фудбалу. Што као тренер, што као играч. Ниједан велики фудбалер није донео толику револуцију у најлепшу споредну ствар као Јохан.

Увек је имао свој стил, увек је био посебан. Барјак тоталног фудбала, творац каталонске машинерије која данас меље по његовим постулатима. Један од највећих филозофа светског фудбала је увек имао занимљиве погледе на фудбал. Попуалрне „кројфизме“.

За живота је имао две аутобиографске књиге. Обе за шпанско тржиште које су писали шпански новинари. Са холандским новинарима је углавном био на ратној нози... Једна од две аутобиографије је насловљена: „Јохан Кројф: Моји фудбалери и ја“.

Дело у којем се Јохан обраћа читалачкој публици у првом лицу почиње речима:
„Фудбал је мој кисеоник. Удишем фудбал и уживам у томе“.

Ако је током каријере имао толико култних реченица и мудрих мисли на граници баналности и генијалности, лако је претоставити колико тога је занимљивог рекао у сопственој књизи. Ми издавајамо један део који се тиче и нашег фудбала.

С обзиром да је код Кројфа све било у знаку броја 14, те 1993. године када је издао прву аутобиографију, изабрао је и 14 најбољих фудбалера које је гледао. Наравно, његови избори су се често косили са увреженим и политички коректним ставовима. Али били су интересантни и терали на размишљање. У избору 14 најбољих се нашло места и за једног Србина - Мирослава Ђукића. Преносимо вам само делове неких Кројфових запажања и ставова.

1. Дијего Марадона
„Увек је желео да се свет покори његовој вољи, а не обрнуто. Није волео да тренира већ само да играо. Када сте број један морате да будете верни фудбалу и да водите рачуна о имиџу, а Марадона за то није марио“.

2. Пеле
„Сушта супротност Марадони. Он је аутентични број један. Био је 99 одсто у фудбалу. Ја сам освојио много тога, али никада нисам био светски првак. Он је био три пута! Дакле, не једном. Не два пута. Већ три! И увек је давао глове. Био је најбољи у свему. Трајао је од 16. до 40. године. Сумњам да ће се родити такав.“

3. Уго Санчез
„Посебна је вештина када се играч сналази тако добро на тако малом простору као што је то радио Уго Санчез. Да ли сте некада видели Угов дриблинг? Нисте? Нисам ни ја. Јер не постоји. Он је додирне једном и бежи. Да ли сте га некада видели повређеног? Нисте? Из истог разлога. Одрађивао је посао и није желео да компликује. Касније су ме на њега подсећали Бебето и Папен.“

4. Франц Бекенбауер
„Човек који контролише ситуацију. Увек! Осим тога што је сјајан фудбалер и што је врхунски техничар увек је успевао да пронађе најбоље решење за свој тим у одређеној ситуацији. А када касније премоташ филм, видиш да је то заправо било једино могуће решење. Геније“.

5. Марко ван Бастен
„Мој миљеник. Фалио му је само један детаљ да буде као Пеле. Само да је мало више био људско биће. Када је дошао у Милан, хладнокрвно је на представљању рекао да нема појма ко је Ђани Ривера. До тада највећа икона клуба. Замислите! Само да је имао мало више дипломатије, био би савршен. Али није хтео и није умео да лаже.“

6. Христо Стоичков
„Тражили смо нападача, али не класичну „деветку“ попут Линекера. Стоичков је био идеалан. Човек који сваку одбрану може да доведе у проблем. Кључ је у брзини којом све ради. Штета што има само једну ногу. Леву. То га лимитира.“

7. Ронад Куман
„Тактичка дисциплина је јако важан сегмент игре. А Куман је има на врховима копачки. И у глави. Увек тежи напретку, увек хоће да преузме одговорност и што је најважније - има карактер. Хладан је и прорачунат. Како год да га противник притисне, он ће послати лопту на жељених 20 центиметара терена.“

8. Руд Гулит
„Рекао сам да ценим играче који су велики радници. Када сам дошао у Фајенорд, упознао сам младог, али физички доминантног и технички супериорног момка. Који је желео да напредује и да учи. Једина грешка му је била што је превише добар човек и што би без поговора отишао на трибине или клупу.“

9. Ерик Кантона
„Фудбал је колективни спорт, али се појединци издвајају. Када погледате њега, видећете да ни у једном сегменту игре није најбољи. Али када загребете дубље, видите да је много добар у сваком. Има брзину, контролу лопте, дриблинг, скок игру и поврх свега се сјајно позиционира на терену. Специјалан момак. Скоро чаробан.“

10. Пауло Футре
„Потпуна супротност Кантони. Нажалост, лимитиран је својим карактеристикама на фудбал који се базира на контрападаима. Али у таквој игри је ненадмашан. Специфичан играч за специфичну врсту фудбала“.

11. Пеп Гвардиола
„Још кад сам почео да га пратим у млађим категоријама, видео сам да је он и тада био комплетан играч. А онда је физички ојачао да би могао да игра и дефанзиву. И научио је да се брани. Феноменално је читао игру и предвиђао потезе. Једино је имао хронични проблем недостатка шутева на гол.“

12. Флоријан Алберт
„Први играч који ме је импресионирао у животу је био Флоријан Алберт. Верујем да сте чули за њега. Мађар. Имао је величанствене фудбалске представе и невероватан осећај за простор. Противници су знали за његове врлине, али му нису могли ништа. Мој први идол.“

13. Сократес
„Постоји играчи који су харизматичнији од других. Постоје и они који раде више од других, од сумрака до свитања, да би достигли перфекцију. Перфекеција је и да направиш први контакт са лоптом. Сећате се Сократеса? Необријани Бразилац који је увек изгледао као да се зеза на терену, али је на крају увек био бржи од осталих. Зашто? Због првог контакта са лоптом који је увек био системски и математички прецизан.“

14. Мирослав Ђукић.
„Нисам могао да завршим овај избор без неког из Депортива са Бебетом, Мауром Силвом, Франом и осталим. Један од њих је Ђукић. Не знам да ли је Србин, Хрват или Босанац. За мене је то све исто. Ја их све зовем Југословенима. Југословени су класа у колективним спортовима. Као појединци се доста разликују. Али као група су нешто друго. Имају посебан менталитет, сјајну технику, чине ствари лакшима. Виде другачије нек ситуације на терену и чине их још једноставнијима. Имају кликер да решавају проблеме и да у тренутку импровизују. Ђукић има све то поменуто што га чини фудбалером којег би свако пожелео.“

Интересантно је да је Ђукић неколико месеци после ових Кројфових речи промашио пенал за Депортиво у 90. минуту последњег кола Примере против Валенсије. Тим промашајем је Депортиво изгубио титулу која је отишла у руке Кројфовој Барселони.