Сјећања: "ШАЈБЕРОВО КОЛО" - Прва епизода...!

Хајде мало да се вратимо три деценије уназад, на ово чувено "Шајберово коло". Да ли сте знали под којим је именом Хусреф Мусемић играо за Звезду на једном турниру? Владо Чапљић о Партизановим "телохранитељима"...

Главна улога: Владо ЧАПЉИЋ

Прва епизода: ЛАСТЕ СА МИЉАЦКЕ

"Сви знамо да има лажирања, а опет ћутимо. Изгледа да нам такво стање одговара. Зашто бар не покушамо нешто да предузмемо? Овако, морам да припремам играче и на борбу ван терена. Против фудбалског подземља", речи упозорења Ивице Осима на почетку сезоне 1985/86.

Нико не схвата озбиљно тренера Жељезничара. "Њему су увек сви други криви", говорило се тада.

Првенство кулминира циркусом у последњем колу.

"Ко ће бити шампион?", пита судија Гоце Попев новинаре у сарајевском хотелу "Европа", дан уочи меча Сарајево - Црвена звезда.

"Онај чија утакмица сутра почне касније", зачуло се.

...

Навршава се три деценије од чувене "Шајберове сезоне". 

Да ли и најнерегуларнији? Па сад... Зависи ко је како обојен.

У овом тексту, односно епизоди читаћете престројавања клубова пред то чувено "Шајберово коло". За оне млађе - Славко Шајбер је био хрватски фудбалски званичник који је поништио је читаво последње коло Прве лиге Југославије у сезони 1985/86. због сумњи да је било "намештаљки". Према резултатима на терену (које је Шајбер потом поништио), Партизан је постао шампион државе испред Црвене звезде захваљујући бољој гол-разлици (за један гол). Али, нису биле спорне само утакмице Партизан - Жељезничар и Сарајево - Црвена звездам, већ и гтово све остале, које су о нечему одлучивале. ФСЈ је наредио да се цело коло понови, али пошто црно-бели нису желели да поново изађу на терен изгубили су титулу... Онда су се у читаву причу укључили правосудни органи и политичари...

...

Лето ’85. Звезде прелазног рока стижу са Миљацке. Хусреф Мусемић из шампионског Сарајева у Звезду, Владо Чапљић из Жеље у Партизан.

"Нисмо смели пре двадесет осме из земље. Зато је сваки позив 'Велике четворке' био изазов раван преласку у Реал", каже Чапљић.

Хајдук има најбољи тим. Не занима их ништа осим титуле. Навијачима је других места преко главе. Од ’79 чекају на шампионско славље. Тренер Станко Поклеповић упозорава на "спољни фактор" и претходно првенство назива лакрдијом. "На гол Грошева у Скопљу кидисали су и Вардар и Сарајево!?".

И Златка Вујовића плаше нечасне радње. "Зашто су навијачи Вардара палили клупске заставе против Сарајева?". Њему су поништена четири регуларна гола. Могао је и до Златне копачке Европе.Руку на срце, сами су криви. Имали су 3:0 на Грбавици. Хеј, бре! Три - нула! Завршило се 4:4.

"Долазили су по мене у Сарајево да преговарамо о мом преласку на 'Пољуд'. Успут као набацише да би било добро да не запињем против Хајдука. Ма какви. Гинули смо као да нама гори, а не вечитом ривалу. Беше то први и последјни пут да су ’Хорде зла’ навијале за Жељу. Славило се читаву ноћ. Сарајево у трансу. Ми узели бод, они шампиони", присећа се Чапљић.

Имао је привилегију да сарађује са великим Осимом. Додуше, нису увек били на истим таласним дужинама.

"Избацио ме из тима пред једну веома важну утакмицу. Наводно ме видео са Радом Сербезовски у кафани. Био сам ван себе. На дан меча позовем Раду и замолим је да дође таксијем на Грбавицу. Уведем је у свлачионицу и замолим је да пред свима каже кад смо се она и ја видели последњи пут. Осим у шоку. Играчи полуголи. Блену у Раду као да је Мерилин Монро. Она каже да не памти ни кад смо се чули, а камоли видели. Такав сам био. Због неправде спреман на све", препричава анегдоту из своје каријере.

Чапљић у марту ’84 дебитује за национални тим и селектор Веселиновић га сматра сигурним путником на Европско првенство. Авај...

"У реванш утакмици младих репрезентација Југославије и Шкотске, побеђујемо на пенале, а шкотски шпиц коме нисам дао мира током утакмице, саплиће ме у тунелу стадиона ЈНА. Долази до инцидента и ја тек у авиону на повратку из Београда за Сарајево сазнајем да сам добио црвени картон. То је једини црвени који сам зарадио током 15 година каријере. Ето, нисам ни видео картон због кога сам скинут са списка А тима за Француску".

Следи повреда у Приштини и два и по месеца рехабилитације. Крећу приче о неспортском животу и недисциплини. Називају га боемом и пореде са Чавом Димитријевићем. Процес опоравка и одлазак код разних лекара схватају као део уцене Жељезничару за нови уговор. Пише се и да је Звезди тражио 200.000 марака како би у једном ударцу решио све своје животне проблеме.

Чуо се са Џајићем и добио обећање: "Буди сутра поред телефона тачно у 13 сати".

Чекао је до поноћи. Није зазвонило.

Сутрадан отвара новине и очима не верује: "Џајић избацио Чапљића из канцеларије кад је чуо колико тражи".

Диже руке од Звезде и ступа у контакт са Моцом Вукотићем: "Прекини све преговоре и себе већ сматрај играчем Партизана".

Од Партизана добија стан на трајно коришћење и све што му следује по прописима. У просторијама Старог ДИФ-а потписује уговор, иако код себе нема никакав документ.

"Само нека стави параф, лако ћемо за папире".

Не желе у Партизану да им се понови случај са Сушићем. Папе је потписао, отишао на два дана за Сарајево и никада се више није вратио.

На грешкама се учи. Председник Лончар љуби Чапљића и тврди да је то Партизанов посао деценије. Дуго у Хумску није дошла звезда прелазног рока. Задужили су бившег бека Борислава Ђуровића да чува Владу као очи у глави. Никоме не да ни погледом да га одмери. Чапљић може у други клуб само преко њега мртвог.

Када је вече пре потписивања, видео Владимира Цветковића у "Клубу 42", мало је фалило да стави лисице Чапљићу на руке. Није било потребе.

"За Гајицу ме вежу најлепша сећања. Његова посвећеност и љубав према Партизану нису знали за границе. Ноћ пре потписивање уговора, био је са мном у соби хотела ’Југославија’. Није тренуо. Седео је у фотељи у тегет оделу и читаву ноћ буљио у мене. Зато сам ја спавао за обојицу", у свом стилу прича Чапљић.

Партизан доводи Милорада Бајовића који је у Сутјесци жртва тренерске филозофије Милована Ђорића. Ем није хтео да продужи уговор са Никшићанима, ем неће у Звезду. За Ђору, неопростиво! Ужички тренер има своју верзију приче и каже да му се Бајовић као класично крило не уклапа у визију игре. На питање да ли то значи да у његовом тиму не би било места ни за Драгана Џајића, без размишљања одговара: "Ни за њега".

Стиже и Бајро Жупић из Новог Пазара и одмах улази у конкуренцију за најбољи тим. То му намеће обавезу одласка код зубара: "Нема смисла да овако крезав идем пред камере после утакмице. Све сам зубе погубио на теренима Друге лиге. То је Конго, то није лига".

У Партизану полажу велике наде у Владимира Вермезовића за кога Вукотић каже да је у финишу претходне сезоне био убедљиво најбољи центархалф у земљи. Поред њега се нису наиграли ни Златко Вујовић, ни Вокри, ни Панчев. Једино му је Милко Ђуровски једном побегао у "Вечитом дербију", али је по завршетку меча изјавио да га бољи играч одавно није чувао.

Вермез се не обазире на хвалоспеве и каже да би волео да се о њему прича као некад о Благоју Пауновићу. Паћка сматра својим узором и често свраћа у његову цвећарску радњу по савет.

Тренер Бјековић одводи екипу на Тару. Не уме да објасни феномен "Оморике", али тврди да се нико од играча није пожалио на услове или досаду претходних пет лета на Калуђерским Барама.

Назире се тим који ће кренути у битке на три фронта: Омеровић - Радовић, Ројевићм, Радановић, Чапљић, Жупић - Ђелмаш, Живковић, Манце, Стевановић и Ђукић. Из сенке вребају Вермезовић, Смајић, Каличанин, Варга и Вучићевић.

...

Црвена звезда после освојеног трофеја у Купу, жели да врати шампионски ловор. Кокетирају са Пиксијем годину дана, али слаба вајда. Раднички диктира услове, потпуно свестан вредности грумена злата са Паси пољане. Нишлије су испале из Прве лиге и Стојковића не занима играње у нижем рангу.

"После војске, право у Звезду", поручује из касарне у Приштини.

Импонују му изјаве Штефана Ковача и Стевана Вилотића који га сматрају највећом надом новог таласа и слаже се са Џајићем да би навала у саставу Стојковић, Мусемић, Милко Ђуровски, Мркела била страх и трепет за све европске клубове.

Пише се да је мали геније из Ниша залудео "Велику четворку" (Звезда, Партизан, Хајдук, Динамо).

Ћиро Блажевић, тренер Динама: "Плашили смо се да Звезда не искористи своје политичке везе и на силу отме Пиксија. Срећом, то се није догодило и од сада важе нека друга правила".

Станко Поклеповић, тренер Хајдука: "Челници ме уверавају да ћу већ на зиму моћи да рачунам на Стојковића".

Драган Џајић: "Нисмо дигли руке од Пиксија. Само смо одложили договор за неко боље време".

Партизан: "Куцнуо је час да Звезди вратимо мило за драго због свих некоректности око Ивановића, Зјаје, Вучићевића. Стојковић у јануару постаје члан Партизана".

За Пиксија нема дилеме: "Не бих волео да се око мене ствара афера. Имам чврсто обећање челника Радничког Кнежевића и Станковића да ће ме после војске пустити у Звезду. Ја им верујем. Ценим мишљење Ћире Блажевића који би ме радо видео у Динаму. Из Хајдука су ме звали на једну вечеру и ништа више од тога. У Партизан не желим. Само Звезда".

Пикси је тада са 19 година већ носилац игре и лидер тима у којем је било и оних са 30 лета. Разумљиво да су се клубови отимали од њега.

Још једна несуђена звезда прелазног рока жели у Звезду, али Константин Зечевић каже да не постоје правне норме за реализацију трансфера. Сутјеска нуди баснославне услове, фудбалер жели у Никшић, Фудбалски савез Титограда стопира трансфер.

У игри је и Партизан. Моца шаље пробне балоне, изостаје повратна реакција. Нема другог решења. Дејо Савићевић потписује нови четворогодишњи уговор са Будућношћу за двособан стан и 40 милиона старих динара.

Ипак, не одустаје од 'Маракане': "Зашто Звезда? Из простог разлога што је то најбољи, најјачи, најславнији и најбогатији клуб у земљи. У њој после једне утакмице могу до репрезентације, овде ми треба бар 10 врхунских партија да би ме неко приметио".

Мусемић стиже са шампионским педигреом и одаје тајну да је то његов повратак у Звезду. Позван је ’78 као гост да брани боје београдског клуба на јуниорском турниру у Сент Етјену. Није смео да користи своје име, па је као 'Саша Милановић’ постао најбољи стрелац.

Дао је два гола Бајерну у финалној утакмици.

Прозива људе из управе Сарајева и тврди да би они најрадије избрисали његових 19 голова из претходне сезоне, али да им остане шампионска титула. Стручњаци одмах постављају питање могу ли Мусемић и Милко Ђуровски заједно у шпицу. Сумње добијају потпору после летњих припрема у Аустралији где Мусемић тресе мреже као од шале, док Милко не може да опепели.

Милко је нервозан и то се осећа на терену. Узели су му "деветку" и дали је Мусемићу уз изговор да бројеви нису важни. А сада му прете и Славишом Жунгулом. Бивши шпиц Хајдука поручује из Америке да је купио кућу на Дедињу и да га Џајић убеђује да дође у Звезду.

"Како је почело, мене ће да преселе на центархалфа", јадао се Милко. Осећа се незадовољство код љубимца Звездиних навијача. Време да се размишља о новој средини. Нико и не слути да би то могло да буде ту негде. Близу. Много близу!

У другој епизоди читаћете: ПОЧЕТАК ПРВЕНСТВА У ЗНАКУ ВИНКОВАЦА, СВИ У СУЗАМА ЗБОГ МАНЦЕА.....