Анализа: Како то Лестер ''пресвлачи кожу''?!

Целу сезону против аждаја са 11 Спартанаца, три џокера и Ранијеријевим пица рецептом! Екипа која је постизала највише голова, сада их прима најмање. Одбрана игра у истом саставу целу сезону, Варди и Марез стварају чаролију, Канте и Дринквотер "гутају киломере"... Има ли тајног састојка?

Није случајно што у енглеској Премијер лиги тренутно раде само тројица енглеских стручњака. Мање него икад. После отказа Мекларену у Њукаслу, домаћи стручњаци су дотакли дно. Остали су Алан Пардју (Кристал Палас), Сем Алардајс (Сандерленд) и Еди Хауви (Борнмут). Дакле, стручњаци који не спадају у елиту, у клубови који су далеко од врха енглеског фудбала. Можда зато није ни чудо што је на челу табеле “луди” Лестер са Клаудијом Ранијеријем на клупи. Италијани су одавно стрептомицин за острвске стручњаке…. Професори међу понављачима. Симболично, последњу Лигу шампиона, премијерлигаш је освојио са Италијаном на клупи.

Фактор изненађења, криза највећих клубова, сезона у трансу Мареза и Вардија, срећа, понека судијска одлука и много тога осталог што неисмпатизери Лестерове шампионске кампање повлаче као танке аргументе за сензационалан резултат не могу да буду једино објашњење чудесне сезоне.

Много тога је утицало на Лестеров бајковити марш, а можда и највише Клаудио Ранијери. Човек који је у лето 2004. испраћен подсмесима и омаловажавењем са Острва, сада дели лекције препотентним премијерлигашким стручњацима, баца у недоумице критичаре и аналитичаре и руши све шаблоне засноване на статистичким тривијалностима.

Док Манчестер Сити има по двојицу скупоцених играча на свакој позицији, Тотенхем и Ливерпул половину енглеске репрезентације и познате легионаре, Арсенал суперзвезде попут Санчеза и Озила, а Јунајтед и Челси се даве у милионима уложеним у играче, Ранијери је целу сезону која може да се заврши титулом изгурао практично са 11 играча и неколицином џокера са клупе.

Лестерову стартну поставу данас зна скоро свако дете на Острву или љубитељ Премијер лиге ван Енглеске. Шмајхел на голу, штопери Морган и Хут, Симпсон и Фухс на бековима, Канте и Дринквотер у маневру, Олбрајтон и Марез као подршка Вардију и Оказакију. Са клупе углавном улазе Шлуп, Кинг и Уљоа. Од прошлог јануара и појачање Греј. Без Греја, то је 14 играча који су изнели сезону. Понеки меч и минут су одиграли Дајер, Инлер и јануарско појачање Амарти. Али њих тројица су ту само да носиоци игре понекад узму даха. Њихова улога је маргинална.

Посебно је импреисвно колико скучен је Ранијеријев простор за дефанзивну четворку. Од дефанзиваца са клупе, у Премијер лиги је само Василевски одиграо два меча. Све се свело на стандардну четворку у одбрани. Лестерова срећа је што су повреде заобишле овај тим јер Ранијери не би имао адкеватне замене. Само један или двојица да испадну из тима, био би огроман проблем. Примера ради, Пелегрини је у Манчестер Ситију користио Мангалу, Компанија, Демикелиса, Отамендија, Коларова, Клишија, Сању и Забалету. Осморицу!

Ранијери којег су на Острву више из злобе, него из поштовања прозвали “Тинкермен” (“Мислилац”, “Паметњаковић”) јер је константно ротирао играче у стартној постави Челсија, сада на један потпуно другачији начин води екипу и показује да је попут стручњака из италијанске школе, прави тренерски камелеон.

Нема велики простор да мења и ротира, али када то ради - ради га сјајно! Углавном у другом полувремену уводи Шлупа и Уљоу после чега екипа мења формацију и прелази из стандрадних 4-4-2 у 4-1-4-1 или 4-2-3-1.
“Не стоје тврдње да имамо само један план за утакмицу. Имамо их неколико и можемо да играмо на више начина. Ранијери нас посебно припрема за сваког ривала и до танчина студира њихову игру. У више наврата смо показали да можемо да играмо различито”, каже један од Ранијеријевих омиљених џокера, Џефри Шлуп.

Колико је Лестер променио игру, најбоље може да се види ако се повуче паралела између првог и другог дела сезоне. До Боксинг деја и после њега.

Јесен су одиграли у помали дивљем стилу нападајући противника у свакој прилици која им се указала. Лестер не умире у поседу лопте и комбинаторици, али уме да притисне ривала и избију му дах из плућа. До Божића када се по правилу ломи сезона, имали су најефикаснији напад лиге са 37 постигнутих голова и пловили на таласу луде форме Џејмија Вардија. Постизали су 2,2 а примали 1,2 гола по мечу.

У другом делу сезоне, Лестер игра слично, али опет различито. Одиргали су три меча мање, а имају један пораз више него пре Боксинг деја. Дали су чак 20 голова мање, односно 1,2 по мечу. Али уместо 1,4 голова по мечу које су примали до тада, сада примају гол на свакој другој утакмици. Просек је 0,5! Смањили су број удараца ка противничком голману, али се смањио и број покушаја на Шмајхелов гол иако је Лестер сада много атрактивнија мета и пожељнија ловина за сваког од противника на којег наиђе.

Ранијери је направио “италијански Лестер” који се фантастично брани и користи шансе које му се укажу. На последњих пет такмица, Лестер је четири пута славио нималцем. Чак девет пиута у 2016. години су сачували мрежу нетакнутом. У том интервалу су први пут у сезони повећали посед лопте на изнад 50 одсто. И све то са одбрамбеном линијом који игра без предаха. Баш онда када су критичари завапили да Лестер неће умети да нападне слабије попут Вотфорда, Паласа, Њукасла... И шта ћемо сад?

Ако их срећа или неке више силе чувају од повреда, како онда да их није закачила “жутица”? Вес Морган је за целу сезону добио два жута картона, колико и Кристијан Фухс и Дени Дринковотер, она вредна радилица Канте само три! Роберту Хут има седам и до друге недеље априла може да добије још два, а да не заради суспензију. Тада се картони бришу. Дакле, само он треба да се чува…

Клаудио Ранијери има мало опција, али све су добре и функционишу.
“Ово што радимо је као прављење пице. Да би испало добро, морате да имате добре састојке”, рекао је Ранијери.

Италијан је очигледно летос одабрао врхунске састојке који делују све бољи и укуснији. На почетку је то била чаролија Мареза и Вардија, али сада је све више оних који верују да је Нголо Канте тајни састојак. Или Дени Дринквотер? Или Вес Морган? Можда Каспер Шмајхел? А можда тајни састојак и не постоји… Можда је само рецепт добар.