Лозница: Напријед и кад је најтеже

градоначелник Лознице, човек и личност која је Лозницу, и истинском смислу, пре 12 година, покренуо скоро са дна српских општина, у погледу и инфраструктуре, и културе, и образовања, веза са Владом у Београду, али и онима са регионом Европом и светом, добитник је призања "Капетан Миша Анастасијевић" и звања "личност године", у оквиру манифестације "Пут ка врху" коју деценију и по води Униоверзитет у Новом Саду и Медиа инвент.

Петровићевом заслугом, како се истиче у обртазложењу награде" и заслугом, Лозница је добила статус града, што је пратило огромне инфраструктурне подвиге, од унапређења водоснабевања до изградње путева, канализације, кој је затекао у катаклизмичком стању, до изградња нове, савремене, гардске топлане, најмодернијег обданишта у земљи, савремени базени који су, његови предходници, годинама и деценијама само обећавали.

Лозница је постала средина са најповољнијим амбијентом за привредна улагања, Вуков сабор, који је био сведен на локални ниво, постала је манифестација од изутетног значаја као и установа културе која газдује музејским компексом у Вуковом Тршићу.Вукову спомен кућу, којој је претило обрушавање, успео је да среди, ретаурира као и савки експонат из ње.Вуково родно село добило је велелепни Центра за младе, будући храм писмености и културе Вуку у част, попут оног што су Немци подигли Вуковом пријатељу, чувеном Гетеу.

Од почетка његовог руковођења Лозницом, школе су добиле, и најсавременија учила, али и бројне спортске терене, модерно опремљене просторе, па сада блистају онако како приличи школама Вуковог завичаја.Вуково родно село, са ко плетним мобилијаром, постао јхе највећи и налепши музеј под ведрим небом, не само у Србији и региону.

Пријатеље и партнере Лозница, годинама већ, има не само у Влади Србије, већ у организацијама из Европе и са свих других меридијана.

Приврженост вери потврдио је и у чињеници што у његово време град добија три храма.Помогао је, поред осталог, Духовног центра на Лагатору, као и друге богомоље, домове културе по селима.

Носилац је два висока одличја Српске православне цркве-Ордена светог Владике Николаја и краља Милутина, који додељује Свети архијерејски синод СПЦ.

Петровић, који је део каријере провео на важним дужностима у МУП Србије и Министарству финасија у Београду, свих ових година, добијао је понуде за вискоке и цењење функције у престоници и иностранству.

Видоје Петровић се, на свим тим понудама, најљубазније захвалио, стављајући до знања да Лозница, Јадар, читав Вуков крај представљају за њена неку врсту светињу којој се максимално посветио свим својим бићем.

Аутор: В.Митрић