Видео - Ол-стар: Поклон за Лавина, Клеј победио Стефа!

Зек Лавин је други пут заредом победио у такмичењу у закуцавањима, а Клеј Томпсон је у дуелу са Стефом Каријем однео трофеј намењен најбољем тројкашу.

Кошарка 14.02.2016 | 11:00

У другом дану Ол-стар викенда који се одражава у Торонту одржано је и такмичење у вештинама у ком је славио центар Минесота Тимбервулвса Карл Ентони Таунс.

Његов клупски друг, Зек Лавин ушао је у историју као тек четврти играч који је успео да одбрани титулу у надметању у закуцавањима, после Џејсона Ричардсона, Мајкла Џордана и Нејта Робинсона.

Ипак, чини се да је до тог признања дошао потпуно незаслужено и да је трофеј требало да заврши у рукама крилног центра Орландо Меџика Арона Гордона који је публици у Канади приредио прави спектакл.

Оно што је Стеф Кари урадио прошле године ове је успео да учини други члан “Сплеш брадрса“, Клеј Томпсон, пошто је изједначио рекорд свог саиграча из Голден Стејта. Бек Вориорса је убацио 27 поена у финалној рунди и први пут у каријери остварио тријумф на појединачном такмичењу на Ол-стару.

Можда и највеће изненађење приредио је прошлогодишњи први пик на драфту, Карл Ентони Таунс је доказао да центри понекад могу и боље да се снађу у презентовању својих вештина од бекова, у директним дуелима је био бољи од Дрејмонда Грина, Демаркуса Казинса и Ајзее Томаса за још један трофеј који одлази у Минесоту.

Лавин у историји, Гордон "морални победник"

“Најбоље такмичење икада“, готово је једногласно мишљење љубитеља атрактивних закуцавања, којима су Зек Лавин и Арон Гордон пружили оно што њихове колеге нису успевале протеклих десетак година. У други план су потпуно пали Вил Бартон и Андре Драмонд, имали су сјајне идеје, међутим нису успели да их реализују, па је од почетка такмичење било “плес у двоје“.

А Лавин и Гордон су се толико заиграли да се морало у продужетке, из којих је као победик изашао плејмејкер Тимбервулвса, може се рећи потпуно незаслужено, с обзиром на то шта је приказао крилни центар Орланда.

Сада већ двоструки шампион је од жирија који су чинили Дикембе Мутомбо, Трејси Мекгрејди, Меџик Џонсон, Шакил О Нил и Џорџ Гервин практично добио победу на поклон и укупно 299 од могућих 300 поена, иако је Гордон, ако ништа друго, приказао оно што се од њега можда очекивало, али свакако нико није могао да се закуне да ће урадити оно што је урадио.

Речи су сувишне за спектакуларна закуцавања млађег брата некадашњег кошаркаша Партизана Друа Гордона, која му ипак нису била довољна за титулу јер је Лавин увек имао некакав одговор који се жирију, као по правилу, више свиђао:

Томпсон урадио оно што је мало њих успело

“Биће најбоље такмичење икада“, говорило се уочи почетка Ол-стар викенда, односно од тренутка када је саопштено да ће у шутирању тројки укрстити копља Стеф Кари, Клеј Томпсон, Џеј Џеј Редик...

Томпсон је урадио оно што је мало коме пошло за руком ове сезоне – победио је тренутно најбољег кошаркаша на свету и то у дисциплини која му је омиљена.

Бек Вориорса је од почетка ставио до знања конкурентима да је веома спреман за победу, у првој рунди је убацио 22 поена, а умало се догодило велико изненађење на самом крају уводног распуцавања. Кари је јурио резултат од преко 20 поена који су остварили Џејмс Харден, Џеј Џеј Редик и Девин Букер.

Последњом шареном лоптом, на последњој “полици“, у последњој секунди изборио је 21 поен и директан пласман у финале, док су у бараж морала поменута тројица кошаркаша.

Најмлађи је био најприсебнији, Харден је промашио тактику, ставио је рек са шареним лоптама на централну позицију и за 30 секунди није успео да испали свих пет лопти, Редик није могао да уђе у праву серију, тако да се “Сплеш брадрсима“ у коначном окршају придружио 19-годишњи бек Финикс Санса.

Два поена више у односу на прву рунду убацио је Кари, пред Томпсоном је био озбиљан задатак, а он га је испунио са лакоћом која до сада није виђена у такмичењу за најбољег тројкаша. Оставио је шарене лопте за последњи рек, већ трећом изједначио резултат свог клупског друга, а онда убацио и две које су му преостале, за изједначавање рекорда који је, после промене правила, био у Каријевим рукама.

Кад је центар бржи од плејмејкера...

Надметање у кошаркашким вештинама ове године добило је нешто другачији изглед од онога на које смо навикли, поред бекова прилику да покажу шта знају имали су и играчи којима је посао под кошем. И то се показало као добитна комбинација за најбољег рукија сезоне, Карла Ентонија Таунса.

Младић који може да уради све на терену је то потврдио и овога пута, у директним дуелима је био бољи од Дрејмонда Грина, Демаркуса Казинса и, у финалу, Ајзее Томаса, који је претходно прошао двобоје против Емануела Мудиаја и Си Џеја Мекалума.

Потпуно спекталуларно је изгледао Таунсов победнички пут, заостајао је за Грином у првој рунди, мучио се са провлачењем лопте кроз усправно постављени обруч, али је онда искористио шансу која му се указала и из другог пута убацио тројку.

Све је далеко боље изгледало против Казинса, летео је Таунс по паркету, све урадио како треба, а Бугију није дозволио ни да дође до прилике да упути шут ван линије 7,24 и пласирао се у финале. Страшан дуел је уследио у финалу, против себе је Таунс имао Ајзеу Томаса, пратио је омаленог плеја Бостона у стопу, у једном моменту га претрчао и успео да га победи у стилу – лаганом тројком, додуше тек из четвртог покушаја.