Стигло писмо из Чикага

Поштовани грађани Босне и Херцеговине, Федерације – свих кантона, Републике Српске и региона... Желим да овим путем изразим жаљење поводом хапшења господина Павловића и запослених у Павловић Интернационал банци.

Такође, желим истаћи да вјерујем да закон пишу паметни људи за опсто добро. Међутим, сви смо свједоци нажалост да на нашим просторима често то није случај. Вјерујем да су грађани због тога исфрустрирани, бијесни, повријеђени и уплашени.

То је један лош континуитет. Искрено, мислим да уколико заиста примјењујемо правила у односу на све једнако, уколико јавне установе, судови, тужиластва и цјелокупни систем функционише - сигурно бисмо имали бољи и мирнији живот.

Често имамо резултате поводом дешавања у облику попмезних хапшења, медијске пажње, и најпрљавијих облика политичких игара.

Г. Павловић је вец деценијама успијешан бизнисмен, муж, брат, пријатељ - добар човјек.

Говорим о особи спартанске дисциплине, који се читав живот буди у 5 - ради по цијели дан, и за сигурно оставља иза себе више него што ће многи од нас оставити. Скромност је права врлина када је он у питању. 

Говоримо о особи која је и те како ситуирана и која своје пензионерске дане може да проведе у миру и плодовима дугогодишњег рада. Дакле, о каквој личној користи, о каквим мотивима је овдије ријеч? 

Од г. Павловића можемо научити доста. Особа која отвореног срца запошљава народе свих вјероисповјести, боја, увјерења итд. - и то не ради медијске слике, него због тога што има отворен ум и срце.

Дакле, уколико се зовете Есад, Маринко, Еми, Неџада или Марија - ви можете бити запослени у његовим компанијама у Америци, БиХ - ви можтете бити студент на универзитету који је отворио, или радити у банци, пекари, штампарији итд.

Дакле, удар на овог човјека, јесте удар на домаћу привреду, на изазивање нестабилности, на гажење једног ријетког примјера који нас може научити како да живимо и радимо у једном мултиетничком, шареноликом и напаћеном друштву какво је друштво БиХ.

Када не буде више домаћих привредних компанија доћиће нам копманије које немају лица, облика или презимена. Доћи ће нам компаније које неће имати слуха за наш посао, за наше прилике...

Поштујем људе који имају другачије мишљење од мог, а поручујем да се сви вечерас заиста удубе у себе и послушају свој разум и своје срце. Да ли заиста неко ко је 78 година и дан данас ради треба да доживи овако нешто. 

Најлакше је увијек било бити политички воајер. У нашем менталитету јесте да нам увијек нико и ништа не одговара. Немамо поштовања једни према другима, према професорима, према колегама, према друговима из школске клупе, према послодавцу, према људима на власти, према градитељима, вјери...

Вријеме је да економија буде примарна, а грађани и економски субјекти буду заштићени. 

Гневни смо, а то се може само ширити. Како нам било ко може доци када на овакав начин третирамо инвеститоре који су изабрали те просторе као мјесто свог рада и радовања.

То је јако лоше. 

Мислим да као друштво можемо бити бољи. И заиста мислим да ће нам бити боље када будемо бољи људи. 

Небојша Цветковски

Чикаго