Рибари: Мислили смо да нам нема спаса
Рибари из Херцег Новог Неђо Перовић и Данијел Јанковић захваљујући помоћи колега избјегли су трагичан крај након што им се у невремену преврнула барка. Перовић је новинарима испричао језиву авантуру.
Регион 11.02.2016 | 14:05
Перовићу и Јанковићу преврнула се барка у каналу између Њивица и Шквера током најжешћих удара југа. На море су изашли упркос страшном невремену у жељи да покупе ноћ раније бачене мреже. На десетак метара од обале код Њивица, међутим, огромни таласи су преврнули чамац у којем су били и тада је отпочела њихова грчевита борба за живот коју су добили захваљујући подршци колега Бока Вукотића, Милоша Кривокапића, Васа Бојанића и Марка Бијелића који су им неустрашиво пошли у помоћ.
“Нисам хтио да пустим Јанковића да по невремену иде на море. Није то био прави југо. Имам 54 године и четврт вијека се бавим рибарством, али не памтим да је вјетар у заливу овако дувао”, испирчао је за подгорички "Дан" Перовић.
Он каже да је након суочавања са страшним невременом предложио колеги да се врате назад али је било касно.
“Када смо схватили да не можемо да обавимо планирани посао предложио сам да кренемо назад. Море је пјенило на све стране, било је пуно пијавица у једном тренутку нас је захватио и један велики талас. Бацили смо сидро, изгасили мотор и усмјеравали барку према Њивицама, јер је то било ближе него Шквер, одакле смо кренули”, прича Перовић.
Подгоричком дневнику своју причу о умало избјегнутој трагедији у подивљалом мору пренио је и један од спасилаца Бошко Вукотић.
"И поред лошег времена, Милош Кривокапић и ја пошли смо да видимо можемо ли да извлачимо мреже. Када смо видјели да је лоше вријеме, одустали смо од тога и кренули натраг. Пошто је био вјетар, одлучили смо да сачекамо и упутили се уз обалу ка хотелу Плажа да провјеримо услове за испловљавање. Када смо изашли ка хотелу, примијетио сам да се ублизини Њивица налази један бродић и да на њему има људи. Када смо видјели да се барка преврнула Кривокапићу и мени су се придружили Бојанић и Бијелић и пошли мојим бродом Делфин да им помогнемо. Стигли смо до њих за неких десетак минута”, испричао је Дану Вукотић.
Неђо додаје да није сигуран да ли је завршни удар њиховом чамцу задао талас или пијавица.
“Још увијек не знам да ли је био талас или пијавица али нашли смо се у мору. Барка је била наопако окренута и ухватили смо се за њу када смо изронили из мора. Када је барка потонула ухватили смо се за два пајула. Скинули смо одијела и чизме да нас натопљена одјећа не повуче у море. Мене је снага издавала, али ме је Данијел бодрио да издржим”, присјећао се Неђо.
Он додаје да је мислио да неће преживјети.
“Онда смо примијетили да нам у сусрет долази брод. Срећом, ова ружна прича имала је за нас лијеп крај. Храброст Бошка Вукотића и његових колега да по овом невремену исплове и крену ка нама спасила нам је животе. Док смо живи Данијел и ја славићемо 10. фебруар као други рођендан”, испричао је Неђо Петровић.
Извор: Мондо.ме

Коментари / 0
Оставите коментар