Овако су познате групе добиле имена

Прво што ћете направити када формирате групу јесте пронаћи јој одговарајуће име.

Што глупље, звучније и памтљивије, то већа шанса да нешто учините у животу, мада је сасвим извјесно да вам име неће много помоћи ако немате појма с неким другим, мало важнијим стварима.

“Имена луда налазе се свуда” рече један непознати пјесник, а ми ћемо мало позабавити именима југославенских група и њиховим поријеклом.

Атомско склониште је, на примјер, група која своју почетну пацифистичку оријентацију, вјеровали или не, дугује имену. Наиме, Склониште се прије доласка Бошка Обрадовића звало Јово наново, али је Обрадовић процијенио да је име помало неозбиљно и назвао телефоном Бруна Лангера да у хрпи приједлога пронађе одговарајуће.

Обрадовићеви приједлози су ишли отприлике овим редослиједом:

Иста дјетињства, Лифт­експрес, 9 по Меркалију, Атомско склониште…

Стој, рече Лангер, то је право име!

Онда је Обрадовић рекао да оно изискује и одређени смјер групе и тако је почело.

А ко би рекао да је на све утицао назив једне безазлене позоришне представе коју је Обрадовић држао прије десетак година и на којој се (гле чуда!) читала антиратна поезија.

Супротних примјера, гдје је прво осмишљена текстуална и музичка оријентација па онда потражено име у складу с планираним пројектима, има јако мало.

Ватрени пољубац је један од два примјера позната доље потписаном и означава трећину онога што Милића Вукашиновића одржава у животу (секс, роцк’н’ролл и Ханка Палдум).

Други примјер је Лабораторија или Лабораторија звука браће Вранешевић (како су се још звали), а што би требало исказати сталну Пеђину и Младенову тежњу ка истраживању нових форми музичког изражавања.

За разлику од вриједних Вранешевића, некима је, бар према имену, главна разонода ждерање. Има их чак сасвим довољно за један комплетан мени: хладно предјело, топло предјело, главно јело, десерт.

Предјело су Леб и сол, а име је настало по старом македонском обичају да се госту приликом уласка у кућу понуди хљеб и сол, а наши јунаци једноставно нису успели да се сјете ничега паметнијег.

Онда долази топло предјело или Рибља чорба или најпознатија југословенска група с мљац-­мљац именом. Ако се сјећате, Бора је причао о настанку имена Рибља чорба, а ми ћемо се укратко подсјетити његовог објашњења: група се требала звати Бора и ратници, али је Ђорђевић одлучио смислити нешто паметније.

Неће признати, али му се вјеројатно свидјела и двосмисленост имена, јер оно у жаргону може значити и редован мјесечни циклус љепшег пола.

Главно јело би могла бити Пекиншка патка, Чонтин кулинарски специјалитет настао скраћивањем једног имена насталог, опет, из чистог зезања: Пекиншка патка у карамел сосу с двије мандарине.

За десерт смо оставили Дивље јагоде. Липовача је желио неко воће, али да уз њежно име иде и нешто контра, тј, дивље, па су му јагоде биле некако најприкладније.

Међутим, нису сва имена настала по клопи, што ће рећи да има роцкера који се, умјесто да трате вријеме на гомилању сувишних килограма, радије опредељују за читање или чак писање лијепе књижевности.

Азра носи име по Хеинеовој пјесми “Азра”:

Крај танахна шадрвана гдје жубори вода жива, сваког дана шетала се султанова кћерка мила.

Сваког дана једно ропче стајало крај шадрвана, како вр'јеме пролазило, ропче блијеђе, блијеђе било.

Једног дана питала га султанова кћерка драга: “Казуј, робе, одакле си, из племена којега си?”

“Ја се зовем Ел Мухаммед, из племена старих Азра, што за љубав живот губе и умиру када љубе!”

… а Булдожер по пјесми “Неког требаш вољети” словенског пјесника Феа Воларича, а која гласи овако:

“Неког требаш вољети, па макар и булдожер”

Прљаво казалиште је термин који је Јасенко Хоура пронашао читајући “Алана Форда”.

Двије групе носе имена по властитим причама.

Боа по причи “Боа констриктор” коју је у млађим данима саставио тандем Пуљиз-Ременарић, док име У шкрипцу потиче из приче по којој је бабу гитаристе Васе појео вук и она се налази у шкрипцу, а Васа није Црвенкапица па не може да је спаси… Касније се испоставило да су У шкрипцу малер група и да им име сасвим одговара…

Неке групе су имале готове пјесме прије него што су осмислиле име.

Xениа се зове по властитој “Ксенији” с тиме да су “извршене неке графичке корекције”.

Парни ваљак по свом хиту, знате оно:

“Ја сам парни ваљак, пази да те не повалим”

.. а Бијело дугме по пјесми “Кад би био бијело дугме” коју су имали још у вријеме кад су се звали Јутро.

Бијесан због шут карте којом га је частио Бреговић, ритам гитарист Исмет Арнауталић (иначе кум Јутра) забранио је Босу кориштење имена, па је рјешење пронађено у називу пјесме, а нови кум је постао сарајевски дизајнер Драган С. Стефановић.

Овдашњи роцкери воле кафане, па је неколико имена настало и у овој одгојно­-образовној установи.

Булевар се саставио негдје око септембра 1978. и у прво вријеме свирао под именом Тилт из једног сасвим прозаичног разлога који се уклапа у стабилизацијску политику нашег друштва: имали су неке плакате, па тако… За Нову 1979. су чак наступили као Џентлмени у комбинацији с Бранком Марушићем Чутуром (менаџер је био Града!), а у прољеће 1979. (кад је нестало плаката), момци одлучише смислити нешто друго.

Сједоше у кафану “Липов лад” на београдском Булевару Револуције и почеше правити попис:

Липов лад, Чаша, Тањур, Булевар…

… обилно га заливајући пићем.

Притом су се толико дерали да су изазвали тучу у којој је неко подерао попис. Неле је успио спасити један комадић на којем је писало Булевар и сутрадан, на проби, онако испребијани, одлучили су да се тако и назову. Што мислите да је Неле сачувао цедуљицу с именом Тањир?

Срђану Гојковићу име Електрични оргазам пало је на памет у београдској кафани “Морнар”, без неког посебног значења.

Међутим, “најкафанскије” име има нишка Галија. “Галија” је сједиште нишких умјетника, боема и осталих људи који немају много новца; момци су једне вечери сједели у кавани и смишљали име, а онда одлучили групу назвати по свом омиљеном пребивалишту.

Лачни Франз на словенском значи “Гладни Франз”, а Панкрти су у пријеводу “Копилад”. Прво име је настало из зезања, а “Копилад”, по објашњењу Пере Ловшина, означавају њихов статус у друштву, али је име згодно и зато што садржи термин “панк”.

Зана је названа по својој вокалној солистици, Београд по мјесту рођења његових чланова, а Врућ ветар по клими која је владала у популарној музици у вријеме кад су се нашли (јануар 1980.).

Филм се у почетку звао Шпорко Шалапорко и његове жалузине (наслов једне приче Давора Сламнига, загребачког књижевника и бившег Булдожер гитариста), али су под “притиском” јавности одлучили пронаћи нешто краће и згодније.

Послије гомиле приједлога усвојено је име Филм јер се свима свидјело и јер је “звучало некако медијски”.

Кики је одувијек желио постати пилот, отац гитаристе Горана Богичевића је такође био пилот, имали су неке пилотске униформе и, нормално, одлучили да постану Пилоти.

Параф је ријеч коју је тадашњи вођа Валтер Коцијанчић слушао небројено пута на сату матерњег језика; онда је направио групу, сјетио се парафа и назвао групу по њему.

(Индеx.хр)