Анализа: Но Зирбес - но партy!

Одлука да Мајк Цирбес остане у Црвеној звезди испоставила се као најбоља - по клуб и по 26-годишњег аса. Звезда је Цирбесу пружила најбоље место за рад и развој до мера готово незамисливих пре две године, јер сада је спреман да задужи опрему ЦСКА, Барселоне или Реала, без пардона. Па чак и да се опроба у НБА лиги? Што да не... Али и Мајк Цирбес оно најбоље даје Црвеној звезди - оставља срце на терену у свакој утакмици!

Кошарка 06.02.2016 | 00:00

Када је Мајк Цирбес свим силама прикуцавао МЗТ за паркет дворане Пионир у понедељак, изгледало је као да Дејан Радоњић свог понајбољег ученика припрема за још једно врхунско евролигашко издање. Али, сусрет с Дарушафаком оставио је на Црвеној звезди ожиљак трећег пораза у Топ 16 фази, а немачког центра - недореченог.

Проблем је настао у тренутку када је Цирбес игру напустио услед четврте личне грешке, у раној фази трећег квартала. Догађај који је прилично пољуљало стубове Звездине игре. За то су се и спремали играчи Дарушафаке, који су Ерденом, Бјелицом и Харангодијем оптерећивали управо део терена који чува Немац, а прилично агресивном одбраном избацили га из такта... Његов умањени допринос осетио се још више самим тим јер је и Квинси Милер био индиспониран због јаког вируса с којим се борио, а јако су фалиле Симоновићеве, Гудурићеве и Јовићеве реализације, те Лазићеви поени из другог плана.

Радоњић је био приморан да у једној чврстој и неизвесној утакмици тражи пут до победе на алтернативне начине. И опет је Звезда била на три поена од победе. Није успела. Огромно бреме пало је на леђа Таренса Кинзија, а он је још једном показао да је мајстор игре под обручима. Владимир Штимац је урадио велики посао и скупио дабл-дабл, а ни то није било довољно. Звезди је недостајала само још једна компонента како би се добила победничка смеша. А то је био управо Мајк Цирбес.

Управо у мечу против истанбулског клуба видело се колики значај игри Црвене звезде даје немачки репрезентативац. Када изостане његов учинак - Звезда готово увек губи утакмицу. Тако је било против Цедевите у Загребу (7п, 4ск, 22мин), Игокее (8п, 2ск, 22мин), Будућности (без поена, 22мин), Фенербахчеа, Стразбура у Француској (9п, 4ск, 31мин)... А онда су се догодиле и утакмице у којим није могао све сам, као против Ефеса у Истанбулу, недавног дербија с Партизаном, Цедевите у Београду... Тада су убележени тесни порази. Закључак је једноставан - Но Зирбес, но партy.

Без њега на паркету, екипа добија другачију димензију, јер се осети губитак нападачке моћи у рекету, снаге у одбрани рекета и брзина реакције у скоковима, приликом „крађе“ лопте и отварања напада. И за тако нешто не треба кривити никог, јер сваки играч у тиму свој део послао одрађује добро. Једноставно - Мајк Цирбес поставио је стандарде који су јако достижни. Баш као што је то чинио Бобан Марјановић прошле године.

Тада је Немац био у сенци Марјановићевих бравура које су носиле Црвену звезду, етикетиран као други центар тима, а на Мали Калемегдан је и стигао као други центар Бамберга. Сада Цирбес не само да је први центар црвено-белих, већ и међу три најбоља у Европи. Енорман напредак који је остварио за јако кратко време услед рада са Дејаном Радоњићем учинио је да многи на моменте избришу из главе све оно што је Марјановић радио, како би створили простор за нове, свежије успомене. Оне у којим Мајк разваљује кошеве и пакује их у оставу, или елегантно полаже лопту у обруч без превелике потрошње енергије. Са просеком од 15 поена и седам скокова по мечу у Евролиги, те 13 кошева и пет ухваћених лопти на Јадрану постао је најважнија фигура на табли.

Зато и јесте миљеник публике, идол у којег с огромним дивљењем гледају клинци који долазе у Пионир сваке недеље. А и не певају му узалуд рођенданске песме и чувено „Мајк Србине“... За праву љубав потребно је двоје, а какве сигнале шаље публика, такве одговоре преноси Мајк. Заволео је Србију, Београд и Црвену звезду и то се осећа сваким новим даном. Можда ту и лежи кључ успеха, јер Звезду доживљава као своју кућу, тачније оно што већина страних кошаркаша махом гледа као посао.

Мада ће многи заустити како је баш Цирбес промашио два најважнија слободна бацања против Дарушафаке, вреди застати на тренутак и присетити се у колико је мечева Цирбесова улога била кључна у трасирању руте до новог тријумфа? Одговор је - сваки пут. А све је почело од финалних серија Јадранске лиге и Суперлиге прошле сезоне, када је издоминирао Цедевиту и био важан фактор заустављања Партизанове шампионске серије.

За ужину је смазао многе центре у региону и оставио им трауме, а као главно јело били су му Ајон, Тајус, Данстон, Брајант, Огустан, Голубовић... А оном тројком против МЗТ уз звук сирене показао је колико је заправо доминантан. Готово да није било Звездине победе у којој Цирбес није остављао свој печат. Како је јако закуцао Реал, Химки, Стразбур, Локомотиву, Бајерн... Постао је играч у којег сви гледају са страхопоштовањем, за којег тренери припремају посебне одбрамбене тактике. Израстао је у машину коју је једино Жељко Обрадовић успео да изолује на прави начин. Све остало били су или лоши дани, или разумљив пад форме.

Када се ренесансна сезона Црвене звезде завршила триплом круном, а шампионски састав почео да се расипа на све крајеве земаљске кугле, много се лутало и тражило нешто што Скорцанитис, Томпсон и Мекел нису имали, или бар нису могли да пруже Црвеној звезди. Са Маркусом Вилијамсом се ишло на карту емоција из још свежих сећања готово савршене године, али и та аквизиција испоставила се као потпуно погрешна. Срећом, без штете по клуб. Више од пет месеци прошло је док се све коцкице нису посложиле на своје место, а мало ко је у међувремену могао да разуме да је највећи и најбољи потез направљен још последњег дана јуна..

То кад направи Немац, ту нема грешке...