Мигрантска криза и тајни план за Балкан

Мигрантима не дозволити ни да дођу до границе Аустрије и Немачке, задржати их што даље на југу, по могућности у Грчкој, за што ће та држава бити обилно новчано награђена, а могуће је и да јој се отпише део дуга.

Не успе ли план о претварању Грчке у велики логор, свим државама на балканској рути треба понудити финансијску инекцију како би из масе имиграната који тим путем долазе до Аустрије и Немачке издвојиле оне који имају право на азил- праве избеглице које беже од рата - а све остале вратиле назад у државе из којих су дошли.

То су детаљи “тајног плана за Балкан” који су ових дана усугласиле Немачка и Аустрија, говори немачки новинар Петер Тиде. Огроман притисак јавности, коме је придодан и никад већи политички притисак, натерао је на акцију аустријског канцелара Вернера Фејмана и немачку канцеларку Ангелу Меркел, којој је јуче стигла критика и из своје владе кад је министар саобраћаја Александер Добринт, поручио да је затварање граница неизбежно. Немачко-аустријски план састоји се од две тачке, а прва и најважнија је: свим силама штитити границу Грчке и Македоније.

Отпис дуга Грчкој

Аустрија и Немачка морају зауставити реке миграната пред границама. План је задржати мигранте што даље, односно задржати их у првој држави у којој ступе на европско тло, како кажу и европски закони. Неодрживо их је све пропуштати даље, и оне који имају и оне који немају право на азил. Меркел и Фејман су се сложили да је приоритет добро осигурати и чувати границе Грчке и Македоније како би спречили наставак пута. Као помоћ, упутиле би се додатне снаге Фронтекса, али и полицијске снаге других држава, попут Немачке и Аустрије – објашњава Тиде, уредник у Билду.

Последица тога, рачуна се, било би претварање Грчке у велики сабирни центар, хот-спот. Тамо би се разврставали мигранти те подносили и обрађивали захтјеви за азилом. Азил би се, како говоре закони, одобравао само онима који могу доказати да им је живот у домовини угрожен.

Сви остали, а реч је о економским мигрантима, не би смели даље, већ би били враћени у државе из којих долазе. Но претварање државе у сабирни ценар опција је коју су до сад, редом, одбиле све државе тзв. балканске руте. Зашто би онда Грчка пристала?

"Новац. Припрема се обилна новчана помоћ и из ове две државе, Астрије и Немачке, али и из Брисела. Сигуран сам да ће Грчка такву понуду прихватити. Већ се говори да, заузврат, Грчка жели и отпис дела дуга – каже Тиде. Крајњи рок за успоставу овог режима је средина марта. Ако до тада план не профункционише, Немачка и Аустрија прелазе на другу тачку плана", притисак на државе дуж балканске руте.

"Све би државе морале раздвајати избеглице од економских миграната, од Македоније, Србије, Хрватске и Словеније. Наравно, што јужније, то боље. Економске мигранте би одмах морали вратити у државе из којих су дошли. Рачуна се да су закони у тим државама омогућавају лакшу и дискретнију депортацију", каже те додаје да би се и тим државама финанцијски обилно помогло.

Из Аустрије стижу вести да се профил миграната променио: још почетком јесени, превладавале су избеглице, а сада већину чине економски мигранти. Та је држава 2015. примила 90.000 азиланата, што је три пута више него 2014. па је министар спољних послова Себастиан Курз говори да се тако нешто ове године не сме поновити.
Помоћ Македонији

Најаве о строжој контроли улазака, на примјер нова регулација која би се данас требала донети у Бечу, те одлучни сигнали из Берлина и Беча да је доста, требали би натерати све државе с балканске руте да се “уозбиље” и да, или затворе границе, или озбиљно приступе прихвату и обради захтева за азил и одмах депортују оне који не испуњавају услове или оне који не желе поднети захтев у тој држави, већ, рецимо у Немачкој. Циљ је да се престану само пропуштати колоне људи према Аустрији и Немачкој.

У том смеру иде и писмо које је словенски премијер Миро Церар послао својим колегама с тзв. балканске руте и главним протагонистима у Бриселу. Све држава на балканској рути носе известан терет, каже у писму. Грчка је једна од кључних играча, али већ добија помоћ и кроз Фронтекс, кроз “знатна средства” те кроз суспензију поврата миграната.

Словеначки премијер зато позива да све ЕУ државе пруже помоћ - у опреми или људству - македонској Влади како би боље штитила границу и спречавала илегалне прелазе. Фокус на Македонију има још једну сврху, упозорава Церар: Деловањем на југу, спријечили би се могући конфликти и тензије између земаља Западног Балкана и Средње Европе.

Извор: Вечерњи лист