Траже да се заустави "турбохрватство"

Комисија СПЦ и Римокатоличке цркве о контроверзној улози Степинца - следеће године. Ватикан жели боље односе са Православном црквом. За Србију неприхватљиво да кардинал из доба НДХ буде канонизован

Првисастанак мешовите комисије Римокатоличке и Српске православне цркве о историјској улози контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца биће одржан у првој половини следеће године.

Одлука папе Фрање да се пре коначне одлуке о Степинчевој канонизацији отвори дијалог, међутим, изазвала је бројне потресе међу католичким клером у Хрватској.

Дијалог о његовој историјској улози, како се оцењује и у Београду и у Загребу, прилика је за изградњу бољих односа између католичких и православних верника.

За конзервативно крило Католичке цркве у Хрватској 2015. је била лоша година. Прво је папа Фрања, за многе неочекивано, формирао комисију за разговор са СПЦ, а онда су уследиле смене бискупа из тзв. тврде струје.

На њихово место постављени су млађи и умерени великодостојници, верни папи Фрањи. У овим потезима Свете столице препозната је намера да се канонизација одложи, што је за многе био шок од којег се ни до данас нису опоравили.

Обичај је да хрватски бискупи никад јавно не иступају против папе, али друга је ствар шта лично мисле и говоре - тврди др Ивица Маштруко, бивши хрватски амбасадор у Ватикану и добар познавалац односа у Цркви. Показало се то и у "случају Степинац", па многи изражавају крајње незадовољство папином одлуком да за исти сто седну високи представници Католичке и Српске православне цркве.

Без обзира на то, врх Католичке цркве у Хрватској жели да остави утисак да је Степинчево проглашење за светитеља за Ватикан готова ствар, а да је одлагање тог чина само питање сложене процедуре.

Чињеница је, међутим, да из Ватикана у Хрватску стиже све више порука за захтевом да Каптол заустави испољавање искључивог "турбохрватства", што се уклапа у папине реформске потезе. Један од њих јесте и протеривање екстрема из католичке јерархије, поготово оних који корене вуку из прошлости.

Радикално пролонгирање финала канонизације контроверзног кардинала из мрачног доба НДХ тумачи се као намера Ватикана да значајно унапреди односе са Православном црквом. Познаваоци геостратешких кретања тврде да пут Свете столице до Москве води преко - Београда. Крајњи циљ папе Фрање јесте историјско путовање у Москву, што ће бити могуће само у сарадњи са СПЦ.

Велике промене које су почеле у врху Католичке цркве у Хрватској, доласком Ивице Петања и Јуре Богдана за бискупе, биће настављене и у следећој години. Очекује се да ће папа именовати још најмање два, а можда и три нова бискупа. То ће бити напредни људи наклоњени дијалогу и компромису - сматрају познаваоци прилика на Каптолу.

У седишту СПЦ, која се званично не оглашава о припремама за сусрет са представницима Римокатоличке цркве, кажу да су спремни за разговоре, али и напомињу да је реч о процесу који неће кратко трајати.

"Саговорницима из Ватикана предочићемо документацију домаћих и страних историчара Другог светског рата и истраживача Холокауста, из којих се види Степинчева одговорност за страдање српског народа у НДХ", напомињу у врху СПЦ.

Реч је о контроверзној личности, а његово проглашење за светитеља сигурно не би допринело добрим односима две цркве, који се годинама крећу узлазном путањом.

Српска патријаршија наклоњена је папиној идеји о превазилажењу неспоразума из прошлости, али само уз објективни став према историји и гресима Фрањиних претходника. У том смеру се крећу и припреме за сусрет двеју комисија које ће покушати да осветле његову личност и улогу у НДХ.

Састав групе која ће сести за исти сто са римокатолицима још није коначно утврђен, али формирање тимова за разговоре полако улази у завршну фазу.

СПЦ ће у разговорима представљати три члана, колико ће имати и Ватикан. Према сазнањима "Новости", Српска патријаршија преговара и са више еминентних историчара и професора, који ће посредно бити укључени у разговоре са представницима Свете столице. Према незваничним информацијама из седишта СПЦ, требало би да српски тим буде комплетиран већ почетком следеће године.

Првозаседање мешовите комисије биће одржано у Риму. Први задатак делегација биће дефинисање дневног реда и циљева рада комисије. Стручни тим Српске православне цркве заступаће став да је кардинал Алојзије Степинац својим чињењем и нечињењем допринео злочинима који је НДХ починила над српским народом.

Овај став, према сазнањима "Новости", биће поткрепљен документацијом и налазима бројних страних и домаћих историчара и истраживача геноцида у Другом светском рату.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије сматра се правим човеком на правом месту у контексту сложених хрватско-српских и католичко-православних односа. Изузетног образовања и толеранције, чврсто је поднео и изазове који су га дочекали у Загребу, укључујући и каменице које су полетеле ка згради у којој станује.

"Случај Степинац", међутим, увек ће остати камен раздора између две цркве. Дијалог у коме ће готово сигурно учествовати и владика Порфирије тумачи се као историјски корак у правцу помирења и превазилажења разлика.

Извор: Новости