Његовати политику јединственог српског културног простора

Академик Слободан Реметић рекао је Срни да треба његовати политику јединственог српског културног простора, што подразумијева сличне или исте уџбенике и школски програм.

Република Српска 01.12.2015 | 10:20

"То је ово што има сада у Србији, Републици Српској, Црној Гори и дијаспори. Има ту и проблема и старих навика, али и лепих акција као што је `Негујмо српски језик`", рекао је Реметић.

Он је истакао да брига о језику мора бити стална као хигијена човјека, а не само када је неки државни и вјерски празник и "када иду недељом у цркву и на вашар".

Говорећи о страним утицајима на српски језик, он је навео да се не могу подизати ни ограђени зидови као за избјеглице, али да не треба ни претјеривати и узимати стране термине ако постоји одговарајући српски.

Реметић каже да је размјена добара цивилизацијска тековина, па је тако и писмо позајмица, која је дошла "са стране" - латиница од латинског, а ћирилица од грчког језика.

"Треба наћи меру, а у време ових врло непријатних глобализација има помало насиља и форсирања, као феминизација која иде до апсурда, а постоји и помодарство", рекао је Реметић.

Он је навео да језик дијели судбину свог народа јер колико је угрожен народ, толико је и језик.

"Језичка политика део је опште политике. На простору БиХ види се како се поновила историја из времена Бењамина Калаја и покушаја са земаљским језиком, па босанским језиком, а сада имамо `мутатис мутандис`", рекао је Реметић.

Реметић каже да је, стицајем околности, српски језик помало био запуштен, а Срби у "питонском загрљају" других због српско-хрватског језика.

"Данас имамо полиглосију, али лингвистички је један језик од Бугарске до Словеније, док имамо више политичких језика", додао је Реметић, наводећи да се распадом државне заједнице распала и језичка заједница.

Он је истакао да на овом дијелу Балкана у основи постоји један језик који је Вук Караџић реформисао за потребе свог народа и културе.

"Језик не воли стеге, али ни неред. Пре свега, треба имати инструменте језика, а то су уџбеници и речници", рекао је Реметић, наводећи да су Срби "оставши сами" схватили да је језичка брига озбиљан посао и да се мора водити институционално и организовано.