Бајден је ту да смањи руски утицај на Србе и турски на Бошњаке

Иницијатива да амерички потпредсједник Јое Биден посјети Загреб дошла је од хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић, али ју је свесрдно прихватила и Бијела кућа. 

Биденов долазак поклопио се с осјетљивим тренутком када се Европа бори против тероризма, а све је више и терористичких пријетњи из Босне и Херцеговине па је америчкој администрацији изузетно важно вратити се “за сто” на југоистоку Европе.

“Вагало се је ли из безбједносних разлога тренутак да Биден дође у Европу, али је оцијењено да Хрватска има велико искуство у организацији скупова и да је увијек до сада то радила беспријекорно”, рекао је Јутарњем листу високи дипломатски извор, уз напомену како су Бијела кућа и све службе које учествују у припремама Биденовог пута закључили да нема разлога одгађати долазак потпредсједника.

Вјерска радикализација

Загребачки ванредни самит биће важан из најмање три разлога. Прво, што ће лидери југоистока од Бидена и предсједавајућег Европског вијећа Доналда Туска чути које се мјере подузимају у глобалној борби против тероризма. Истовремено, предсједници земаља из југоистока Европе пренијеће важне информације око тог горућег свјетског питања другом човјеку Америке, а то се посебно односи на тројицу чланова Предсједништва БиХ, те шефове државе Србије, Македоније и самопроглашеног Косова. Главна тема разговора биће јачање институција држава регије у борби против вјерске радикализације. То се прије свега односи на јачање полицијских и обавјештајних капацитета држава у регији те јачање легитимних вјерских заједница у Босни и Херцеговини, Србији и Македонији.

Према ријечима наших саговорника, разговараће се о тзв. хрватском моделу међуцивилизацијског дијалога и односа с вјерским заједницама. Конкретно, како примијенити хрватски модел односа државе и и исламске заједнице. Наиме, дијалог и изузетну сарадњу с државним институцијама представници Мешихата Исламске заједнице у Хрватској наводе као примјер како би се држава и друштво требали односити према исламској заједници. Наши саговорници нам наглашавају да у том контексту исламска заједница у БиХ није проблематична. Уосталом, након напада у Паризу и и Сарајеву управо су представници тамошње исламске заједнице најоштрије осудили те догађаје. Проблем су радикалне струје у исламској заједници у Србији, односно на Санџаку и Македонији. Према свим обавјештајним подацима управо је Санџак једно од важнијих средишта регрутације исламистичких бораца који одлазе у редове ИД-а у Сирију и Ирак. Осим тога, у тамошњој исламској заједници велики је број радикалних имама који позивају на борбу против тековина западне цивилизације.

Хрватској је америчка администрација намијенила посебну улогу као најпоузданијем савезнику у овом дијелу Европе с којим је остварена и изузетно добра војна сарадња. Допринос Хрватске у борби против тероризма је значајан, иако често невидљив, а то се од Хрватске очекује и убудуће. Улога њених служби и надаље ће бити надзор стања у Босни и Херцеговини и блиска сарадња с обавјештајним службама у тој земљи.

Друго, избјегличка криза никако се не смирује и почиње угрожавати не само стабилност уједињене Европе, него и цијелог подручја Блиског истока. Иако питање избјеглица није службена тема разговора, о томе ће засигурно бити ријечи. За мир у Сирији и договоре с Турском и Грчком Американци су једни од кључних играча, без обзира на то што и Европа грчевито настоји доћи до рјешења. Да је стање драматично није потребно посебно упозоравати, нарочито послије суботњег скупа ЦСУ-а на којем се од њемачке канцеларке Ангеле Меркел директно тражило да каже која је горња граница за Њемачку кад је ријеч о пријему избјеглица. Успркос бурној расправи и притисцима Меркел се није изјаснила. Настави ли се избјегличка криза, сигурно ће слиједити затварање граница, од Аустрије и Словеније, преко Хрватске до Србије и Македоније, али ни то неће ријешити проблем.

Русија се противи

Треће, Европа притиснута проблемима више готово и не размишља о проширењу. Ко је ушао, ушао је. Земље југоистока због тога су све нервозније, од Србије која чека отварање првог поглавља до Македоније која се није помакла с мјеста. На Косову је прикупљено брдо потписа против нормализације односа са Србијом, а БиХ 20 година послије Даyтона грчевито тражи нова рјешења. Истовремено, Црна Гора би до краја године требала добити позивницу у НАТО савез, чему се Русија жестоко противи. У таквој ситуацији САД од Хрватске тражи да поновно преузме улогу лидера у регији и на неки начин повуче земље регије према западу. Амерички циљ је извући Србију и Републику Српску из руског загрљаја и смањити утицај Турске на БиХ. Биће то све само не формални самит на какве смо у прошлости били навикли.

Извор: Јутарњи лист