Јецаји мајке парали небо над Пљевљима

Чувај сестру, сунце моје. Децо моја, куку мени. Принцезо мамина, како те мајка не виђе да те извади, сунце моје, децо моја. Сад иде рођендан, коме мајка торту да направи, коме мајка свећице да пали. Куку мене, Јеко, чувај децу моју. Слушајте тетку, децо моја. Одјекивали су у понедељак пљеваљским гробљем Равни јауци Јелице Перуничић (28).

Она је са супругом Зораном (31), у саобраћајној несрећи у кањону Таре, на путу Ђурђевића Тара - Мојковац, остала без своје деце Теодоре (5) и Вељка (6), али и заове Јелене (30).

Јечале су пљеваљске горе од њеног крика, који само у болу за децом може мајка да испусти. Неколико присутних се затетурало. Сузу је пустио и свештеник који је служио опело...

Она ће почивати поред тетке. Јелена је, како су казали говорници на овом скупу који је цепао срца, живела за децу свог брата Зорана и снаје Јелице.

Перуничићи су страдали у суботу око 10.30, када је "сеат", којим је управљао Зоран Перуничић, прешао на супротну траку. Ауто је слетео у провалију дубоку око 70 метара, да би потом завршио у леденој Тари.

НА ПОЛА КОПЉА

Пљевље су и у понедељак, трећи дан од трагедије била нем град. Заставе на згради општине на пола копља, кафићи без музике. Није се чуло ни звоно у ОШ "Салко Аљковић", где је мали Вељко срицао прва слова. Наставници и ученици тако су одали почаст свом ђаку и другу.

Зоран се дуго опраштао од малих анђела уснулих у белим ковчезима. Миловао их је, љубио, па се поново враћао од једног до другог последњег лежаја своје деце.

Извор: Вечерење новсти