Васиљевић повезује Додика са Мамићевим перачима новца?

Хрватски бизнисмени Сандро Стипанчић и Игор Крот који су због сумњивих финансијских малверзација ухапшени заједно са Здравком Мамићем, су сувласници фирме ЛБЦЛ у Лондону у којој је директор био Драган Васиљевић предсједник Управног одбора говедарске фарме „Фармланд“ у Тополи.

„Фирма до које ток новца води је Легал Бусинесс Цонсултантс Лимитед у власништву Сандра Стипанчића и Игора Кроте (по 50%). Фирма има сједиште у Белизеу, с удјелом власништва у разним консултантским фирама. Једна од њих је и ЛБЦЛ са сједиштем у Лондону, чији је директор од 1999. до 2001. године био и Драган Васиљевић, који истарску екипу повезује и с мутним пословима Милорада Додика, предсједника Републике Српске. Управо су овај траг новца пратили новинари из Босне и Херцеговине окупљени у Центру за истраживачко новинарство (ЦИН). Приликом њихове истраге о додјели повлаштених инвестиционих кредита офф схоре фирмама од стране Милорада Додика дошли су до Фармаланда, велике фарме крава у Додиковом родном мјесту на чијем челу као предсједник Управног одбора сједи управо Васиљевић. Према налазима новинара ЦИН-а прави власници Фармаланда, по систему пирамиде, су расути по америчком континенту, док на врху стоји Стипанчићева компанија Тyлнеy, која се угнијездила на Флориди, уз подружницу у Белизеу“, пише новинар сајта ногометплус.нет. Тино Росо.

Он наводи да су Стипанчић и Кроте дуже вријеме под лупом разних међународних институција због сумњивог пословања и могућих финанцијских малверзација.

„Управо су њих двојица вјеројатно и разлог зашто су се стране институције, прије свега амерички ИРС, укључиле у ову истрагу – наиме сумња се да су учествовали у прању новца. Самом брзинском претрагом обојицу се може наћи као осниваче многих фирми у Украјини, Чешкој, Канарским отоцима, Великој Британији и Сједињеним Државама. Сумња се да све те фиктивне фирме служе да би се трансакцијама с једног рачуна на други загубио траг нелегалног новца. Сличне и исте канале за прање новца користе, према сазнањима страних обавјештајних агенција, и свјетски познати трговци оружјем, што је додатно довело до ангажмана страних безбједносних служби“, наводи Росо.

Сандро Стипанчић спомиње се већ 2010. године када је истраживан од стране украјинске владе односно Министарства финансија. Они су те године провјеравали мутне послове Yулие Тимосхенко која је преко Жељка Гранатира, консултанта у многим пословима с украјинским органима владе (2003. је био члан бирачког одбора за изборе амбасадора Хрватске у Украјини), дошли до Стипанчића и Крота као кључних људи за које сумњају да стоје иза куповине 60 специјализованих возила за Министарство за ванредне ситуације Украјине, пише ногометплус.

Стипанчић је такође укључен и у разне истраге о малверзацијама у Хрватској, међу најзвучнијима су послови с покојним уредником Национала Пуканићем чије су заједничке послове истраживале институције Хрватске и Србије, но никада исте нису привели крају.

„Ако се сумње покажу истините разбијање оваквог офф-схоре ланца за прање новца бити ће велики успјех домаћих и међународних државних институција, а обитељ Мамић ће од локалног проблема постати и глобални што им сигурно неће олакшати садашњу позицију“, закључује новинар Росо.

ЦИН: Кредити за офф-схоре фирме

Милиони конвертибилних марака кредитног програма Републике Српске основаног са циљем да омогући развој домаће привреде и отварање нових радних мјеста, завршили су код страних компанија са офф-схоре рачунима и имовином која постоји само на папиру, писао је ЦИН у тексту објављеном у августру 2009. године.

Неки од највећих кредита у износима до 5 милиона КМ су одобрени компанијама чији власници имају јаке политичке везе, показала је анализа десетина од укупно 2.140 кредита које је до сада одобрила Инвестиционо-развојна банка Републике Српске (ИРБ). У неким случајевима кредити су одобрени неколико дана након пријема захтијева.

Намјена кредита је различита, прави власници неких од компанија су скривени од очију јавности али уговори имају једну заједничку нит: Милорад Додик, као премијер, контролише одбор који одобрава све велике исплате.

Премијер је одобрио кредит од 3 милиона КМ сину Игору, те кредит од 5 милиона КМ бањалучким новинама које га подржавају успркос истрази коју државна полиција води у вези са намјештањем грађевинских уговора вриједних 140 милиона КМ.

Лепеза кредитираних је широка: 3 милиона КМ за фарму музних крава у власништву предузећа са банковним рачунима на Белизеу у Централној Америци и фиктивним компанијама широм Сједињених Америчких Држава; 5 милиона КМ предузећу у власништву Литванске компаније која послује преко карипских центара за прање новца а чији је власник раније тужен за превару; те 3 милиона КМ угоститељској фирми у власништву породице Додиковог пријатеља чији су банковни рачуни замрзнути још од 2003. године одлуком Високог представника.

Документација коју су анализирали новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева показује велике неподударности између сврхе кредита и онога што је до сада остварено.

Стипанчић члан УО фирме Тyлнеy која правља Фармаландом

У залеђу Додиковог породичног имања у Градишки налази се Фармаланд, фарма музних крава. Фармаланд је сједиште чланова Елите Сецуритy, групе некадашњих припадника војних и полицијских структура Републике Српске блиске Додику, наводи се у подацима међународних и домаћих истражитеља.

Директор Фармаланда Хрвоје Цапар изјавио је за ЦИН да су заштитари присутни како би ‘штитили фарму.’ На фарми се налази 2.700 крава.

Он је апсолутно одбио могућност да је заштитарска фирма присутна на овој локацији како би заштитила Додика а такве наводе је назвао ‘неутемељеним’.

Фармаланд је добила 3 милиона КМ од ИРБ-а у јануару 2009. године за куповину говеда и унапрјеђење газдинства, наводи се у сажетку кредитног захтјева који је банка доставила новинарима на увид.

ИРБ је одбила доставити пуни кредитни захтјев новинарима ЦИН-а, уз објашњење да се ради о заштићеним информацијама.

Из пословне документације видљиво је да је власник Фармаланда америчка компанија Фармланд ЛЛЦ која дјелује са адреса у америчким државама Wyоминг, Делаwар и Флорида. У стварности, адреса на којој је Фармланд ЛЛЦ регистрован у Wyомингу припада једној адвокатској фирми. На основу података из тамошњег регистрационог бироа њен једини директор је британска инвестициона група Тyлнеy Дирецторс ЛТД.

Тyлнеy Дирецторс има канцеларије у Белизеу и Канарским отоцима, показују подаци који се налазе у регистрационом бироу Флориде. Наведена је адреса главне канцеларије у Лондону али та компанија нема ни телефонски број нити wеб страницу.

На Флориди, Тyлнеy руководи са 10 компанија које укључују и компанију за изнајмљивање јахти, те производњу маслиновог уља а све из једне мале радње Унитед Парцелс Сервице (УПС) у забаченом крају Оранге Цитy. Укупно 27 фирми од којих баш све имају везу са Хрватском као своје сједиште наводе ову исту адресу, показују подаци са Флориде.

Дхармесх Амин, радник УПС-а, каже да на ову адресу стиже само пошта и да је не користи нити једна друга компанија осим њихове. Порески процјенитељ из овог мјеста каже да наведене компанија никада нису добиле дозволу за рад, односно, да се то нису легално регистроване фирме.

Једини члан управног одбора Тyнлеyа је Сандро Стипанчић из Хрватске кога ЦИН није успио контактирати.

Цапар, директор бањалучког Фармаланда, наводи да је ову фирму прије неколико година купила америчка фирма ‘мајка’ за 10.000 КМ, те преузела отплаћивање њених дугова који су достизали 10 милиона КМ. Он додаје да влада не чини довољно да би помогла фармерима.

‘Постоје проблеми са државом што се тиче подстицаја…пољопривреда без подстицаја не функционира’, објашњава Цапар. (ЦИН Објављено: 14.8.2009. године)

Извор: Цапитал