100 милиона евра за интеграцију Балкана

Европски парламент данас је расправљао, а сутра ће гласати о стотину милиона евра вриједној Стратегији ЕУ-а за Јадранско-јонску регију.

Јадранско-јонска макрорегија обухвата четири земље чланице – Хрватска, Грчка, Италија и Словенија – и четири нечланице – Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија – у којој живи око 70 милиона људи.

Планира се и укључивање Македоније и Косова које су данас потписале Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Како су рекли из Министарства спољних послова БиХ, фокус је на привредној сарадњи земаља укључених у ову стратегију, а средства се могу искористити прије свега за улагања у инфраструктуру, затим прометно повезивање, развој туризма, заштиту природе као и побољшање административних капацитета.

Планира се хитна изградња, односно довршетак јадранско-јонског аутопута која би требала пролазити и кроз Херцеговину и на коју би се спојила и јужна дионица аутопута на Коридору 5ц чиме би се регија западног Балкана боље повезала са главним европским прометним правцима. На иницијативу Европске комисије, Хрватске и Пољске, али и на инсистирање САД-а, у стратегију је укључена и изградња терминала укапљеног плина (ЛНГ) на хрватском острву Крку као и плиновода из којег би се опскрбљивала цијела регија, али и средња Европа, те би се остварила диверсификација и смањила овисност о руском плину.

БиХ би се, уколико се постигне унутрашњи договор, тако на сјеверу и југу спојила са плиноводима у Хрватској. Планирају се и пројекти на подручју културе, образовања, науке и сарадње универзитета. Свеукупно, циљ је брза интеграција западног Балкана у ЕУ.

Развој свих елемената акцијског плана координисали су парови држава, који су се састојали од државе чланице и државе изван ЕУ па су тако Грчка и Црна Гора задужене за “плави развој” – рибарство, Италија и Србија за “повезивање регије” – саобраћајне и енергетске мреже, Словенија и БиХ за “квалитету околине”, а Хрватска и Албанија за “одрживи туризам”.

Извор: НН