Аеродром за вјешање

Едип још размишља о кандидатури. Перхан га охрабрује да се кандидује. Никад се, каже, не зна какав резултат може бити. Наводи му примјер: „Очекивали смо да у Требиње слети ћурка, а умјесто ње слетио бјелоглави суп“!? Док на Зупцима не буде изграђена писта, суп ће саобраћати изнад Попова поља.

Република Српска 05.10.2015 | 22:57

Ахмед је ових дана био у Требињу. Поновио је да ће кад тад са Зубаца полетјети авиони (или виљушке, свеједно, оп.а) баш као што му је прије пар мјесеци Зубац одлетио. Онда је „Под платанима“ са Перханом и Професором (режисером) разговарао о наставку пројекта „Дома за вјешања“ чија реализација траје већ десетак година. Азра овај пут, није слетјела у Требиње.

Ахмед дјелује уморно и исцрпљено. Од како је Зубац одлетио њему сан неће на очи. Није му лако – тешко је то кило жутог око врата, а 05. октобар само што није. Ко год да слети на Зупчево мјесто, неће на добро изаћи.

Али шта да се ради. Пети октобар је такав датум, главе је дошао и Ахмедовом некадашњем ментору. Он је имао толико издајника око себе да га је на крају и он сам издао.

Зато он не би да доживи његову судбину, па је издајнике почео на вријеме да етикетира. Али о том на Посебној сједници. Ако издајници буду довољно луди или наивни, као до сада, па на њу дођу.

Сада је у току реализација његовог новог пројекта који режира и у којем главну улогу игра његов пријатељ Професор.

Радни наслов овог наставка је :“Аеродром за вјешање“, иако је још у оптицају и „Едип градоначелник “. Али... Едип још размишља о кандидатури. Перхан га охрабрује да се кандидује.

Никад се, каже, не зна какав резултат може бити. Наводи му примјер: „Очекивали смо да у Требиње слети ћурка, а умјесто ње слетио је бјелоглави суп“!? Док на Зупцима не буде изграђена писта, суп ће саобраћати изнад Попова поља.

Перхана је растопила Ахмедова подршка. Благослов бискупа дубровачког га не би тако обрадовао. Топло му око срца као послије добре чашице манастирског вина. А вина је све мање. Винограде нема ко да бере. Има али неће. Покварила се омладина неће да ради.

Узму кредит од три милиона и одоше преко границе. Родитељи им служе као жиранти. Градиће се, каже Перхан, у Требињу нови – стари град. Стара је то идеја.

Пошто није успјела изградња љепшег и старијег Дубровника, градиће се љепше и старије Требиње. (Аутор пројекта „Љепши и старији Дубровик“, игра своју ролу у Ахмедовом пројекту, а у паузама подмазује камион).

Професор се не љути што га зову Едип. Научио је мијењати имена и зна то чинити непримјетно.

Ахмед предлаже да се за сваки случај и у Требињу одржи један референдум. Референдумско питање би гласило: Може ли Перхан истовремено да сједи на двије столице или би требао да обрије и браду и промијени име?

Едип сматра да је одговор јасан и без референдума јер њему је исто пошло за руком.

Перхан је међутим сумњичав, пошто Едип није бријао него је пустио браду. Иако заговара референдум и Ахмед је увјерења да су овакве промјене безболне. И сам се мијењо неколико пута. Сада размишља да пусти браду.

Могла би бити од користи, оваквог га знају чак и у Сјеверној Кореји. А што се тиче сједења на двије столице, увјерава да то није проблем – он је у том послу прави акробата.

Али... тешка су времена дошла. Народ се промијенио и искварио – више вјерују у Олегово злато него у Аеродром на Зупцима. Узда се још у Перханове натприродне моћи. Од како се прославио са подизањем виљушки погледом, Перхан се до сада окушао са дизањем предмета од различитих материјала.

Ево већ неколико година са концентрише погледом са Црквине на Зупце одакле намјерава подићи авион. Ахмед би више волио да је подигао негдје на сигурно ону проклету „швајцарску чоколаду“из Русије, али није желио да ризикује, зна да је Перхан слаб на злато.

Тешке су мисли сустигле Ахмеда – не зна ни шта да ради с ћурком, једва се вуче по сцени, радо би је замијенио неким ћураном, али мало је птица којима се може вјеровати.

Снимање може да почне. Трешти позната мелодија: Ево зоре, ево зоре.... Ех, што Ђурђевдан није прије петог октобра...

Могао би да оптужи издајнике из сарајевског Савеза, да су устали против њега пред велики србски празник... Перхан би онда могао да на њих баци проклетство, мада и он је помало сумњив: хвалисао се како је био један од учесника оног, београдског Петог октобра.... О, туго јесења...

Аутор: Миљан Ковач

Импулспортал