Требињци заобилазе историјско благо

У Музеј Херцеговине у Требињу, како се претпоставља, никада није ушло 60 одсто становника овога града, док је више од 2.000 Руса током прошле године посетило ову установу, рекла је Срни кустос-археолог музеја Јелена Пујић.

Пујићева каже да се у овај проценат не убрајају ученици који дођу због "школске обавезе", истичући да се запослени у Музеју труде да бројним активностима и програмима, те позивима и угодном атмосфером привуку што више домаћег становништва.

Она напомиње да је прошле године евидентирано више од 4.000 посетилаца, а ове 2.000, док се у септембу и октобру очекују екскурзије са ученицима широм Републике Српске.

"У односу на прошлу, ове године се можемо похвалити већим бројем појединачних посета, захваљујући постављеној сигнализацији у граду", каже Пујићева и додаје да посебан одзив грађана бележе у "Ноћи музеја" и за славу града.

Да је Музеј Херцеговине установа са богатим и интересантним садржајем говори и књига утисака у коју се уписују посетиоци.

Она каже да је у Музеју, између осталог, незаобилазна и меморијална галерија првог академског сликара Требиња Атанасија Поповића, градска кућа - намештај који је припадао породици Војчић која је била власник царских винограда са Ушћа и историјска поставка културно-историјски развој Требиња од 10. века до прве половине 20. века.

Музеј у Требињу основан је 1952. године и располаже са 1.500 метара квадратних простора, од чега је 800 изложбени.

У Музеју постоји и простор за организовање изложби, промоције књига, књижевних вечери, као и за одржавање камерних музичких концерата. Ова установа поседује и библиотеку са књигама из различитих области науке и уметности.

ЦЕНЕ

Улаз у Музеј се не наплаћује основцима и социјално угроженим, док две марке кошта за групне посете са српског говорног подручја, три КМ за појединачне, док за странце у групама кошта четири КМ, а за оне који долазе појединачно пет КМ.

ОД АНТИКЕ ДО ДУЧИЋА

"Посетиоци, посебно домаћи, највише воле да погледају етнолошку поставку, која говори о животу у источној Херцеговини крајем 19. и почетком 20. века. Посетиоцима је доступна и археолошка стална поставка подељена у три целине - праисторијски и антички период, као и средњи век, а ту је и веома богата колекција Јована Дучића", каже Пујићева.

Извор: Вечерње новости