Мрзите се, народи, да би они могли да владају

Јасно је да недавна одлука Градског вијећа Вуковара о непровођењу закона о двојезичности неће проћи,  те да ће бити проглашена незаконитом.

Управо је то оно што чека Карамарко - поновно "догађање народа" у Вуковару. Управо је сада право вријеме да се ископају двојезичне плоче из септичке јаме мржње, да се поновно крене у сулудо националистичко дивљање, а све у корист екипе која осим производње мржње и пљачке није у стању ништа друго понудити.

"На подручју Независне државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице..." тако је гласила Законска одредба о забрани ћирилице у злочиначкој НДХ. Потписао ју је Анте Павелић, а његову одлуку је проводила полиција. Био је то један од првих закона које су донијели и провели усташки квислинзи, а одлука је на снагу ступила 25. априла 1941., једва 15 дана након што је Славко Кватерник 10. априла прогласио НДХ. Видљиво је из самог поступка колико су ти људи у то доба мрзли, а своју мржњу су провели у дјело даном ступања у позицију провођења власти.

Мржња је темељ будуће власти, мржња до које су нас довели опсјенама, манипулацијама, тајним плановима стратешки покретане мржње с циљем освајања власти. И не очекујте од такве власти у будућности ништа осим - мржње

Потом, 5. децембра 1941. усташе су забраниле, одлуком Анте Павелића, и употребу јулијанског (православног) календара, као и вјерска славља по том календару, односно, НДХ је забранила православним вјерницима слављење Ускрса, Божића али и свих осталих вјерских благдана.

Та мржња је темељ будуће власти, мржња до које су нас довели опсјенама, манипулацијама, тајним плановима стратешки покретане мржње с циљем освајања власти. И не очекујте од такве власти у будућности ништа осим – мржње која је одвела стотине хиљада људи у логоре гдје је, према службеним подацима, на најсвирепије начине убијено њих преко 200 000, од чега само у Јасеновцу 20 101 дијете млађе од 14 година.

Мржња и играње мржњом у данашњој је Хрватској доведено до нивоа умјетности. Занимљиво је погледати како је до потенцирања мржње дошло и ко је од те мржње профитирао.

Након што је ХДЗ изабрао ново вођство с Томиславом Карамарком на челу, кренуло се у консолидацију редова странке. Истовремено, у Вуковару је дошло до провођења одлуке о двојезичним натписима (не случајно наравно), те се тада појавила екипа која се тој одлуци противила - Стожер за обрану хрватског Вуковара.

Група противника двојезичних натписа из тог стожера била је врло брзо откривена као ХДЗ-ова, што су они малчице демантовали, па су дио те групе и одстранили. За кога су радили најбоље знају они сами, а слијед догађаја је показао све.

ХДЗ је, у тренутку када га је преузео Карамарко, био странка у расулу. Стање је било више него озбиљно, те је Карамарко, као стари полицајац и обавјештајац, схватио да без базе и могућности дјеловања у сваком селу (јер је рурална средина ХДЗ-ова бирачка база) ХДЗ и нема неке шансе да се опорави и стане на ноге.

И тако је почело - мржња је постала темељ успона грогиране странке оптужене да је злочиначка организација. Од када су стожераши почели дивљати по Вуковару, од када су почели дизати тензије, ширити отворену мржњу према једном народу и његовом писму, почео је опоравак ХДЗ-а.

Десница се пробудила из летаргије, сјетили су се својих објеката мржње, те је коло нетрпељивости могло почети плесати. Мобилизација се вршила у цијелој Хрватској, мрзитељски памфлети су писани у свакој подружници бранитељских удружења које су се такмичиле у шовинистичким иступима и ширењу нетрпељивости, мржње и лудила које је требало захватити све оне незадовољне "комунистима", "југославенима", те свим осталим који се нису уклапали у бранитељско-католички чистохрватски светоназор.

Добру подлогу тој мрзитељској кампањи Црква је изградила путем својих сателитских удружења и секташких вјерских фанатика у хомофобној кампањи о браку, а прије тога у мрзитељској кампањи око здравственог одгоја.

Од тренутка када је ригидна десница (јер ХДЗ није десница по дефиницији ЕУ странака деснице или конзервативних покрета) због пљачке и тешке девастације земље изгубила власт, Црква, бранитељска удружења и остали припадајући корпус покреће једну кампању мржње за другом.

Заправо је константна кампања мржње против разних скупина хрватског друштва једино стално, смишљено и планско дјеловање у овој земљи. Парадокс је заправо да ту кампању стално финансирамо ми - порезни обвезници и пуњачи прорачуна, јер је траг новца врло лако пратити - како траг новца којим располаже Црква, тако и траг новца којим се користе бранитељска удружења и њени припадајући сателити. То је кампања мржње коју финансира прорачун Републике Хрватске и тиме Хрватска финансира хаос мржње који је изједа као термитске колоније дрвену кућу.

Након што је преко Стожера за обрану хрватског Вуковара" подигао тензије у друштву на, за ХДЗ, задовољавајућем нивоу почели су се показивати. ХДЗ је почео добијати локалне изборе, врло се вјешто тиме служио, дизао је ниво мотивације локалних огранака, те је "кап по кап" стратегијом успио довести ХДЗ и на прву позицију популарности странака у држави.

Стратегијом мржње и стварања мрзитељске атмосфере Карамарко је успио, уз помоћ ХДССБ-а, освојити власт у Вуковару и било је јасно да је само питање времена када ће се двојезичност поновно почети користити као оружје за помоћ повратка на власт ХДЗ-а на државној разини.

С ријешеном ситуацијом у Вуковару, с тензијама које су поновно у први план довеле "првог предсједника др. Фрању Туђмана" и остале преважне теме, било је вријеме да се припреми терен за предсједничке изборе. Тактика је поновно стара, испробана још тамо двијехиљадите, само што је бранитељску штафету од Мирка Чондића преузео Ђуро Глогошки који је свечано ту штафету мржње,  и прљавих политичких игара уручио Колинди Грабар-Китаревић у, за ХДЗ, побједничко изборној ноћи када је та странка на мјесто предсједника државе довела своју марионету преко које планира преузети потпуну контролу над Хрватском.

Након предсједничких избора и улоге коју је испунио Ђуро Глогошки, у ХДЗ-у су схватили да су парламентарни избори ту, пред вратима. Сада већ уходане тактике које доказано дају резултат не треба мијењати.

Коња који побјеђује у тркама не замјењује се и поновно се враћамо у Вуковар - град који тако добро производи мржњу. Град који је својим жртвама створио предуслов манипулацијама управо оне странке која би у том граду требала погнути главу и тихо тражити опроштај од свих људи.

Али, ово је ипак Хрватска, ту закони чистог образа, пристојности, људске доброте и честитости нису вриједили посљедњих 25 година, па очито неће ни сада. Управо је сада право вријеме да се ископају двојезичне плоче из септичке јаме мржње, да се поновно крене у сулудо националистичко дивљање, а све у корист екипе која осим производње мржње и пљачке није у стању ништа друго понудити.

Јасно је да одлука о непровођењу закона о двојезичности неће проћи, те да ће недавна одлука Градског вијећа Вуковара бити проглашена незаконитом.

Од када су стожераши почели дивљати по Вуковару, од када су почели дизати тензије, ширити отворену мржњу према једном народу и његовом писму, почео је опоравак ХДЗ-аконитом. Управо је то оно што чека и што је планирао Карамарко, поновно "догађање народа" у Вуковару, поновно искапање жртава, логора, стратишта... поновно ћемо слушати о "четницима", "југославенима", "првом предсједнику др. Фрањи Туђману" и осталим изборним темама на којима ХДЗ кани освојити власт.

Ништа неочекивано, све већ виђено. Нећемо ваљда о  незапосленима, гладнима, онима који су сретни у "независној" "демократској" земљи гдје гладни копају по кантама за смеће.

Поготово нећемо о онима који су заслужни за то - а ХДЗ је ипак најзаслужнија странка што данас живимо у оваквој земљи. Не покрећимо питања ратних профитера, пљачкаша, масовних убица, радничких права.

Немојмо ни случајно о цијенама струје, гаса, воде, хране. Да се није неко усудио о БДП-у који је мањи него што је био прије четири године, о броју запослених и пензионера.

Мржња. Мржња је темељ будуће власти, мржња до које су нас довели  манипулацијама, тајним плановима стратешки покретане мржње с циљем освајања власти. И не очекујте од такве власти у будућности ништа осим – мржње.

Мржње према вама, јер ће се та мржња окренути управо против нас. И не реците да нисте знали.

Извор: Импулс