Најбољи БиХ универзитет тек 2270.

О образовном систему у Босни и Херцеговини пролиле су се тоне тинте, годинама се упозорава на катастрофално стање у овој области, нужности реформи јер не производе адекватан кадар који може у "битку" с регијом, Европом и свијетом.

Босна и Херцеговина 20.08.2015 | 12:09

Упозоравано је више пута како БиХ може успјети само као земља знања, земља школованих и спремних кадрова, али то као да мало кога брига у БиХ.

Све то нас је довело да су нам на свјетским листама образовне институције на позицијама које имају четвороцифрене или чак петоцифрене бројеве. Цијењени међународни портал Wебометрицс објавио је овогодишњу топ-листу свјетских универзитета са свих континената, а подаци за БиХ су, благо речено, катастрофални. Према наведеној страници, најбоља високообразовна институција у БиХ је Универзитет у Сарајево који се налази на тек 2270. мјесту у свијету.

Након њега слиједи Универзитет у Зеници на 3922., Универзитет у Бањалуци 4010., Универзитет у Тузли 4152, Свеучилиште у Мостару 4851. Испод 10.000 мјеста су Универзитет "Џемал Биједић" из Мостара (10930.), Универзитет Источно Сарајево (11790.) те Универзитет у Бихаћу (15215.).

Wебометрицсова топ-листа обухвата преко 25.000 високих универзитета свијета, спроводи се двапут годишње, у јануару и јулу, а темељи се на четирима критеријима: утицај - квалитет садржаја врједнује се 'виртуелним референдумом' у којем се броје све спољне повезнице које високошколска установа прима од треће стране; присутност - мјери укупан број веб станица према подацима Гооглеа, без датотека ПДФ; отвореност - мјери број те доступност датотека објављених на веб страницама, према подацима Гооглеа; изврсност - заступљеност у првих 10 одсто највише цитираних радова по подручју, за период од 2009 - 2013. године, према подацима Сцимаго института.

На коначан пласман видљивост утиче 50 одсто, изврсност 30 одсто, а присутност и отвореност по 10 одсто. Иначе, на Wебометрицс листи се налази укупно 81 високошколска институција, дакле и много приватних. Од њих најбоље котира Интернатионал БУРЦХ Университy Сарајево на 6877. у свијету, слиједи Интернатионал Университy оф Сарајево на 8139. мјесту, Паневропски универзитет "Апеирон" Бањалука 9467. мјесто, Висока школа "Логос центар" Мостар 11767. мјесто, Слобомир П Универзитет 12143. мјесту итд.

Према листи наведеног портала, најниже на топ-листи институција су Медицински факултет Универзитета у Бањалуци на 23076. мјесту у свијету, Свеучилиште Херцеговина 23098. мјесту, Висока школа Пословног менаџмента "Примус" Градишка 23135. мјесту, Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци 23239. мјесто, Правни факултет Универзитета у Бањалуци 23413. мјесто те Факултет хуманистичких знаности Универзитета "Џемал Биједић" у Мостару као најлошије рангирана високообразовна институција у БиХ која се налази на 23529. свијету.

Све наведено, по ко зна који пут, показује отужну слику која се у свијету ствара о високообразовном систему у БиХ. Не упирући прстом ни у кога, једноставно се свим, од обичних грађана, до студената, професора, декана, ректора па све до институција и представника власти треба дубоко да се замислимо над овим подацима и размислимо како и што даље. Овако даље сигурно не иде.

Стање с високообразовним институцијама ни у регији није бајно, али је далеко боље него је у БиХ. Наиме, универзитета из регије нема међу првих 200 у свијету, што је сигурно забрињавајући податак.

Најбоље рангирани универзитет из регије је Универзитет Љуљана које је заузело 216. мјесто, слиједи Универзитет у Београду на 431. мјесту, Универзитет у Загребу на 458. мјесту. Уколико гледамо по земљама, високошколске институције у Словенији далеко су испод оне у Љубљани па је тако Универзитет у Марибору тек на 1283. мјесту, Универзитет Приморска на 1963. мјесту, Универзитет Нова Горица на 2218. мјесту. У Хрватској након Загреба слиједи Универзитет у Ријеци (1526. мјесто), Универзитет у Сплиту (1568. мјесто), Универзитет "Јосип Јурај Строссмаyер" Осијек (1825. мјесто).

У Србији након Београда слиједи Универзитет Нови Сад које заузима 988. мјесто у свијету, затим Универзитет у Нишу на 1300. мјесту те Универзитет у Крагујевцу на 1525. мјесту. Најбоља високошколска установа у Црној Гори је Универзитет Црне Горе на 2786. мјесту у свијету, слиједи Универзитет "Медитеран на 11740. мјесту те Универзитет Доња Горица на 17000. мјесту.

Закључно, с листе ћемо набројати најбоље универзитете у свијету и Европи.

Ако гледамо свјетску листу првих 12 мјеста држе америчка и то редом од првог до дванаестог: Харвард Университy, Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy, Станфорд Университy, Цорнелл Университy, Университy оф Цалифорниа Беркелеy, Университy оф Мицхиган, Цолумбиа Университy Неw Yорк, Университy оф Wасхингтон, Университy оф Цалифорниа Лос Ангелес УЦЛА, Университy оф Wисцонсин Мадисон, Университy оф Пеннсyлваниа, Yале Университy. Након њих слиједе два европска, прецизније британска универзитета која годинама котирају као најбоља на Старом континенту - Оxфорд и Цамбридге.

Уколико гледамо даље Европу, на 20. мјесту се налази Сwисс Федерал Институте оф Тецхнологy Зурицх, Университy Цоллеге Лондон је на 34. мјесту, Университy оф Единбургх (Шкотска) на 50. мјесту, Утрецхт Университy (Холандија) на 60. мјесту, Рупрецхт Карлс Университäт Хеиделберг (Њемачка) на 65. мјесту, Университy оф Хелсинки (Финска) на 66. мјесту, итд. Уколико гледамо остатак свијета, ту треба споменути канадске универзитете (Университy оф Торонто на 16. мјесту, Университy оф Бритисх Цолумбиа 22., МцГилл Университy 62.), Кина (Пекинг Университy 37., Натионал Цхе Кианг Университy 48., Тсингхуа Университy Цхина 57.), Бразил (Универсидаде де Сãо Пауло УСП 41.), Јужна Кореја (Сеоул Натионал Университy 45.), Јапан (Университy оф Токyо 46.), итд.

Извор: Независне