Хиљаде радника тражи оно што им припада

Чак 3.247 радника обратило се Савезу синдиката Републике Српске у првих пет мјесеци ове године тражећи помоћ јер су им радничка права повријеђена.

Горан Станковић, сарадник за правне послове у Савезу синдиката Републике Српске, нагласио је да је број таквих жалби повећан за око 20 одсто у односу на исти период прошле године.

„Најчешће се жале на неисплаћене плате и остала примања, као што су топли оброк или регрес, а када је ријеч о буџетским корисницима, стижу нам жалбе и због неисплаћених накнада по основу јубиларних награда, због неисплаћених накнада за рођење дјетета, накнада за смртне случајеве и слично“, казао је Станковић.

Према његовим ријечима, од 3.247 радника, колико се пожалило на послодавце од почетка јануара до краја маја, жалбе њих 374 су добиле судски епилог, односно поднесене су тужбе.

„Радници нам се увијек обраћају када су њихова права заиста угрожена. Они претходно ћуте и трпе и гледају да ли се нешто може ријешити. У више од 95 одсто случајева су њихови захтјеви основани“, навео је Станковић.

Појаснио је да, након што жалбу заприме, на све начине покушавају да случај ријеше мирним путем.

„Покушавамо прво да с послодавцем на неки начин ријешимо ситуацију и укажемо на проблем, те предочимо какве су евентуално даље посљедице ако то послодавац не испоштује“, појаснио је Станковић.

А проблема, како нам је потврдио Станковић, нису поштеђене ни будуће мајке.

„Током посматраних пет мјесеци обратило нам се и 11 трудница, јер су њихова права била повријеђена. Често се дешава да радница када потписује уговор о раду, она, а да то можда и не зна, истовремено потписује и захтјев за споразумни прекид радног односа. Онда, када послодавац сазна да је радница трудна, он активира тај захтјев“, појаснио је Станковић.

Јован Радовановић, предсједник Удружења породица „Четири плус“ Бањалука, истиче да има и добрих послодаваца, али и оних који крше радничка права.

„Нажалост, већина је оних који су лошији и који су спремни да у старту већ питају радницу да ли планира рађати, јер ако планира, нема шансу да се запосли. Прави послодавци не размишљају тако“, нагласио је Радовановић.

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, наглашава да се сви послодавци не смију постављати у исти кош.

„Не би се смјело генерализовати. Највише је добрих радника, али има и оних који не ваљају. Исто је и с послодавцима. Ја не подржавам и не стојим иза оних послодаваца који не исплаћују радницима плате, не поштују уговор о раду и не плаћају држави порезе и доприносе“, казао је Шкребић.

Базирајући се на проблеме трудница, Шкребић каже да ту нема кривице послодаваца.

„Неће се ријешити то ниједним актом ни притиском, док се не измијени Закон о дјечјој заштити, на начин да трудничко боловање иде на терет државе или надлежног фонда. Послодавци би вољели да помогну трудницама, односно наталитет, али замислите предузеће из области текстила, коже и обуће, гдје има 200 жена, а свака роди барем двоје дјеце. То је 400 година боловања. Које предузеће то може да поднесе“, пита Шкребић.

Бесплатна помоћ

Чланови Савеза синдиката Републике Српске имају бесплатну правну помоћ, а то се односи и на труднице, чак и ако нису у Синдикату.

„Радни спорови ослобођени су судских такси, тако да радник којем је право повријеђено нема трошкове, изузев уколико је потребно да ангажује вјештака ради вјештачења. Али, страна која изгуби спор на крају плаћа и то“, наводе из Синдиката.

(Независне новине)