Привреда спала на неколико фабрика
Бањалучка привреда која је некада запошљавала скоро 50.000 радника послије приватизације се свела на свега неколико производних предузећа у којима не ради ни десетина предратног или, боље речено, претприватизационог броја запослених.
Република Српска 11.08.2015 | 10:15
Међу ријетким предузећима која су послије промјене власника задржала дјелатност су "Бањалучка пивара", Фабрика за прераду воћа и поврћа "Витаминка", Фабрика лијекова "Хемофарм", Дрвна индустрија "Врбас", Грађевинско предузеће "Крајина", Творница дувана Бањалука, Фабрика папира и папирне конфекције "Целеx".
Иако се не бави производњом, већ услужном дјелатношћу, међу ријетке фирме које су задржале основну дјелатност спада и "Аутопревоз".
Поред ових предузећа, посебно треба истакнути Творницу обуће "Бема", која је почела с радом 2004. године у закупљеном простору некадашње Творнице обуће "Босна", а данас у погонима у Бањалуци и Мркоњић Граду запошљава око 1.300 радника.
"Бема" је уједно и фирма с највећим бројем запослених у граду на Врбасу, али та, за данашње услове, импозантна бројка од 1.300 радника дјелује трагикомично, ако се зна да је прије рата на врата два бањалучка привредна гиганта, "Чајавца" и "Инцела", свакодневно улазило више од 16.000 радника.
Да зло буде веће, челни људи и већински власници ових фирми једногласни су у оцјени да је привредни амбијент очајан, због чега, како кажу, често с огорчењем помисле да би им било паметније да су се, умјесто тешке тржишне борбе и мука с администрацијом, понијели попут већине новопечених власника приватизованих државних предузећа и уживали од средстава добијеним распродајом вишемилионске имовине.
Директор "Витаминке" Жарко Микић каже да је ово предузеће послије приватизације повећало производњу за више од четири пута, те да је модернизовало производну линију, али да је и поред тога задржало дотадашњи број радника.
"У фабрику је уложено 40 шлепера модерне опреме, али у 'Витаминци' је и даље стално запослено 190 радника. Поред тога, сваке године ангажујемо од 300 до 400 сезонских радника, што показује да је ријеч о радно интензивној дјелатности у којој се не кумулира велика добит, али са друге стране, држава убире велике приходе управо на основу доприноса на рад, односно од обавеза које 'Витаминка' плаћа за стално запослене и сезонце.
Посљедњих година због рецесије и смањења куповне моћи имамо одређен пад производње, али упркос томе успијевамо да измиримо све обавезе и према запосленима и према добављачима и кооперантима", каже Микић.
Упркос невеликој бризи државе за пољопривреднике, чију судбину дијели "Витаминка", Микић је увјерен да РС и БиХ имају услове да управо на аграру и пољопривредној производњи базирају свој развој.
Александар Веселиновић, директор "Хемофарма" Бањалука, који сигурно представља најздравије предузеће у РС, каже да је ова фирма са око 200 запослених по технолошким рјешењима једна од најсавременијих фабрика лијекова у овом дијелу Балкана. Он додаје да "Хемофарм" Бањалука послује од 2003. године, истичући да је ова компанија са сједиштем у Вршцу ове године прославила 55 година постојања.
"Прошле године је остварен рекорд у производњи. 'Хемофарм' Бањалука произвео је преко 20 милиона паковања лијекова и више од 700 милиона таблета, а послије планираног проширења капацитета од септембра ћемо производити преко милијарду таблета годишње. 'Хемофарм' је својим квалитетом пословања и квалитетом својих производа, као и односом према друштвеној заједници, константно посвећен унапређењу цјелокупног здравственог система и друштва у цјелини", каже Веселиновић.
Он додаје да је "Хемофарм" један од највећих извозника у Српској, истичући да се упркос томе и упркос показаној друштвеној одговорности, приликом пословања сусреће с несхватљивим бирократским баријерама. Веселиновић као примјер наводи недавно предложени закон о порезу на добит Републике Српске за који каже да је прелио чашу незадовољства привредника у Српској.
"Тим законом би се привредници и предузећа у Српској довели у неконкурентан положај у односу на предузећа из Федерације БиХ. Надам се да ће законодавци показати разумијевање, схватити озбиљност проблема и из закона избацити спорне одредбе како привреднике из Републике Српске не би натјерали да своје пословање преселе у ФБиХ", каже Веселиновић.
Већински власник "Аутопревоза" Живко Бабић каже да од некадашњих 550 запослених данас у овом предузећу ради око 420 радника, истичући да је поносан на оно што је урађено послије приватизације. Бабић ипак истиче да се небројено пута запитао да ли му је требало да свој капитал стечен дугогодишњим радом у иностранству улаже у земљу у којој влада правна анархија.
"'Аутопревоз' има један судски спор који траје од 1998. године, а спор са бањалучком градском управом у вези с власништвом над земљом у центру Бањалуке, због кога сам и данас изложен огромним притисцима, завршио је на Уставном суду. Послије свега што сам преживио, када би вријеме могло да се врати уназад, не вјерујем да бих се упустио у приватизацију било чега у Српској", каже Бабић.
"Пивара" одолијева конкуренцији
Милка Станивуковић, портпарол "Бањалучке пиваре", каже да је ово предузеће једини произвођач пива у Републици Српској и једна од највећих компанија у прехрамбеној индустрији Српске и БиХ, додајући да у оквиру њене једине дјелатности - пиварства, "Бањалучка пивара" испуњава највише стандарде квалитета и друштвено одговорног пословања.
"Компанија са 140 година дугом традицијом успјешног пословања своје пословање усмјерава према жељама својих потрошача и у потпуности је посвећена напретку и побољшању квалитета. То је и један од начина да одговори на потребе својих 240 запослених и преко 600 добављача и купаца из Републике Српске с којима послује.
"Пивара" редовно плаћа своје обавезе према држави, које се крећу у милионским износима сваке године, што потврђује да представља веома значајну институцију за цјелокупну привреду Српске и БиХ", каже Станивуковићева.
Она истиче да је "Бањалучка пивара" дугорочно опредијељена за јачање домаће производње, што подразумијева и стратешку посвећеност заштити животне средине и смањењу загађења, те рационализацију кориштења природних ресурса у производњи.
"У складу с тим, осамдесет пет одсто производа се пакује у повратну амбалажу, активно се ради на ефикасном кориштењу воде и енергије, на развоју домаће сорте јечма и прочишћавању отпадних вода.
У прошлој години "Бањалучка пивара" је била активан учесник у пружању помоћи становништву угроженом у поплавама, а сваке године подржи више од 400 активности из области спорта, културе, образовања и пројеката помоћи локалним заједницама", каже портпарол једине домаће пиваре у Републици Српској.
Извор: Независне

Коментари / 4
Оставите коментарЦцц
11.08.2015 08:34Свидјало се то нама или не, али у Федерацији је висе развијена индустрија, док су код нас висе заступљеније услуге и пољопривреда...
ОДГОВОРИТЕЕдо , Слатина - Тузла
11.08.2015 10:14Разлика је у десет дека , Тузла некада на десетине фабрика , ста сада ради мало Пивара и Солана , робовласницки Бинго не убрајам јер су трговци , ради ТЕ Тузла и то је то , остало сица , град који умире , назалост !
Освит
11.08.2015 09:20Нема радника, нема ни демонстрација, док сви тросе, а нико не зарадује, нема ко ни да се буни.
ОДГОВОРИТЕвсс
11.08.2015 11:06Бајалука је била индустријски град. Могла је то бити јер су државом владали образовани људи. Е онда се десила демократија то јест неписменим је дозвољено да одлучују ко ће управљати државом. И ти неписмени су себи изабрали исте такве неписмене и уз то најгоре медју собом, багрове и подлаце. И сад у Бањалуци неме више ничега. Која отета фирма икако ради? Шустерај - Творница обуће Босна, и прерада поврћа - Витаминка, градјевинске фирме које не поштују норме квалитета. Сјећа ли се ико од вас ЈУСа као стандарда квалитета! Сва индустрија која не може без високошколованог кадра је потпуно уништена. Погледајте ко су били предсједници влада у задњих 20 година. Погледајте ко су сада "угледни" бизнисмени. Док год буде овај овакав систем, овдје ће све пропадати. Милорад Додик не зна сабрати два разломка са различитим именитељима. А био је предсједник валде два мандата. Жељка је приучени преводилац. И остали министри нису ништа бољи. Мало који од њих је радио у привреди. Исто је и са остатком управе, и на државном и на локалном нивоу. Зло и наопако. Добро бити не може.
ОДГОВОРИТЕ